“Srce stane, ne dišem, VIDIM svoje TELO i vratim se iscrpljena”
Posle povratka sa same linije koja deli svet živih od mrtvih, ljudi bivaju promenjeni, a njihova shvatanja o životu i smrti više nisu ista.
Onima koji se zanimaju za “iskustva bliske smrti” (NDE Near Death Experiences), poznato je da ih ljudi dožive jednom ili dva puta u životu, kada se nađu u situaciji da su teško oboleli ili usled neke nesreće, i tada to ostavlja na njih neizbrisiv trag.
Beverli Gilmor (55) iz Litam St.Anesa u Lankširu, letovališta na morskoj obali, do 1987. godine živela je običnim, svakodnevnim životom kao majka troje dece. Bila je direktor kompanije za grafički dizajn i želela da postane pisac za decu. Umesto toga, zbog onoga što joj se od tada dešava po dva, tri ili više puta mesečno, napustila je karijeru i napisala knjigu “Put kroz istinsko iskustvo smrti”, u kojoj je opisala kako je “hiljadu puta umrla”.
Sve je počelo iznenada jedne večeri, kada je otišla na spavanje. Odjednom, osetila je da napušta svoje telo, da se koči, srce i mozak prestaju da rade, da bi nakon toga mogla da ga vidi sa visine, a zatim krene prema jakoj svetlosti.
Bila sam svega svesna, kao da sam uranjala u vodu…
– Osećala sam “talasanje” u glavi. Srce je usporavalo dok nije prestalo da kuca, grlo mi se stezalo. Telo se ukočilo. Bila sam svesna svega što se dešava, mogla sam da čujem zvukove i vidim sobu. Činilo mi se kao da uranjam u vodu. Onda sam krenula da napuštam telo, videla sam ga kako leži na krevetu, a ja sam plovila prema svetlu i osećala mir! – kaže Beverli Gilmor.
Srela je mrtvog oca!
Kako Beverli tvrdi, nije u tim trenucima znala šta se sa njom dešava, a onda je u svetlosti ugledala svoga oca, koji je umro 1982. godine. Tek tada je došla na pomisao da je u pitanju nešto mnogo više od noćne more.
Shvatila sam da umirem. Onda sam se vratila, povratak nije bio bolan, ali sam posle imala glavobolju, glava mi je gorela kao u temperaturi i patila sam od ukočenosti – objašnjava Beverli.
Počela je da “putuje” nekoliko puta mesečno.
Za nju su “putovanja”, koja su usledila po nekoliko puta mesečno, postala traumatična, jer posle njih potrebna su joj dva do četiri dana da se oporavi, muče je bolovi i osetljivost na svetlo.
– Kada sam bila izvan tela, mogla sam da vidim svoju decu kako spavaju i svaki put sam se pitala – da li ću moći da im se vratim!? To su veoma iscrpljujuća putovanja i dešavaju se samo kada sam spremna za spavanje i legnem u krevet. Provela sam 30 godina u tom strahu, jer su moja “iskustva istinske smrti” prešla u “hronično stanje”. – kaže Beverli Gilmor za list “San”.
Shvatila sam da umirem. Onda sam se vratila, povratak nije bio bolan, ali sam posle imala glavobolju, glava mi je gorela kao u temperaturi i patila sam od ukočenosti – objašnjava Beverli.
Počela je da “putuje” nekoliko puta mesečno.
Za nju su “putovanja”, koja su usledila po nekoliko puta mesečno, postala traumatična, jer posle njih potrebna su joj dva do četiri dana da se oporavi, muče je bolovi i osetljivost na svetlo.
– Kada sam bila izvan tela, mogla sam da vidim svoju decu kako spavaju i svaki put sam se pitala – da li ću moći da im se vratim!? To su veoma iscrpljujuća putovanja i dešavaju se samo kada sam spremna za spavanje i legnem u krevet. Provela sam 30 godina u tom strahu, jer su moja “iskustva istinske smrti” prešla u “hronično stanje”. – kaže Beverli Gilmor za list “San”.
– Oca susrela sam tri puta u tom svetlu za sve ove godine, pokojnu dadilju, a videla sam i Volta Diznija! Srela sam i Hrista. Znam da većina ljudi prolazi kroz iskustva bliske smrti ako su na operacionom stolu ili u trenucima kao što su saobraćajne nesreće, ali ja takve doživljaje imam tri puta mesečno – tvrdi Beverli Gilmor.
Izvor: https://www.magazin.novosti.rs/