Među mnogim pomorskim mitovima i legendama, malo koja je popularna kao legenda o Letećem Holanđaninu. Mnogi su tvrdili da su videli sablasni brod kapetana Hendrika van der Dekena otkako je potonuo 1641. godine. Zbog svoje drskosti, kapetan Van der Deken i njegova posada, prokleti su da plove po nemirnom moru do sudnjeg dana.
Kapetan van der Deken uputio se na rizično putovanje iz Holandije, do dalekih Istočnih Indija, da bi kupio unosnu robu, kao što su začini, boja i svila. On i njegova posada su nailazili na mnoge prepreke, ali su na kraju ipak stigli tamo gde su krenuli. Posle kupovine velike količine robe i nekoliko sitnih popravki na brodu, kapetan je sa svojom posadom krenuo u Amsterdam. Kada su obilazili oko obale Afrike, van der Deken je pomislio da bi bilo dobro da se sa svojom posadom iskrca u blizini Rta dobre nade u Južnoj Africi, dok se nemirna voda malo ne smiri.
U trenutku kada su prolazili pored Rta dobre nade, kapetan van der Deken je bio zamišljen. Iznenada je počela strašna oluja koja je pretila da prevrne brod i posada je preklinjala kapetana da se vrati nazad, ali on je odbio. Neki tvrde da je kapetan bio lud, a drugi da je bio pijan, ali iz nekog razloga je naredio svojoj posadi da nastavi dalje, uprkos jakom nevremenu. Zapalio je svoju lulu i pušio, dok su ogromni talasi udarali u brod. Vetrovi su parali jedra, dok je voda ulazila u trup, a kapetan je držao svoj kurs, izazivajući gnev Svevišnjeg, dok je izgovarao bogohulne reči.
Nemoćna posada je tada odlučila da uzme stvar u svoje ruke i digla je pobunu, a kapetan van der Deken je ubio vođu pobune i njegovo telo bacio u more. Tog momenta, kada je telo pobunjenika dotaklo vodu, brod se obratio kapetanu, pitajući ga da li je uopšte planirao da se ukrca u luku. Kapetan je odgovorio: Neka sam večno proklet ako mi je bila namera da se ukrcam u luku, ne pomerio se s mesta do sudnjeg dana. Na to je dobio sledeći odgovor: Zbog svojih postupaka bićeš osuđen da čitavu večnost ploviš okeanima sa duhovima svoje mrtve posade, osuđujući na smrt svakog ko ugleda tvoj avetinjski brod i da nikad ne stigneš do luke, niti spoznaš trenutak mira. Čemer će biti tvoje piće, a usijano gvožđe tvoje meso.
Kapetan Van der Deken, poznatiji kao Leteći Holanđanin, od tada plovi svojim ukletim brodom širom sveta. Mornari tvrde da on brodove navodi na pogrešan put, kako bi se nasukali na kamen ili greben. Oni kažu da, ako pogledate prema snažnoj oluji koja dolazi sa Rta dobre nade, videćete kapetana i skelete njegove posade, ali budite pažljivi: legenda kaže da će onaj, ko ugleda Letećeg Holanđanina, umreti strašnom smrću.
Legenda o Letećem Holanđaninu i susret na otvorenom moru
Legenda o Letećem Holanđaninu dostigla je neverovatnu popularnost zahvaljujući Vagnerovoj operi Leteći Holanđanin, međutim razlog njene popularnosti leži upravo u tome što su mnogi moreplovci prijavili da su videli prikaz ukletog broda kada su na otvorenom moru uočili oluju. Jedan od najpoznatijih susreta sa avetinjskim brodom zabeležio je 11. jula 1881. godine u svom dnevniku budući kralj Džordž V, koji je sa svojim bratom Albertom Viktorom plovio u blizini obale Australije. On je zapisao da je toga dana, u četiri sata ujutru, ugledao fantomski brod, obasjan crvenom svetlošću i bio je ubeđen da je to Leteći Holanđanin. On tvrdi da je trinaest osoba videlo isto što i on, ali da broda nije bilo kada su se približili tom mestu. U njegovom dnevniku stoji i podatak da je mornar, koji je prvi prijavio da je ugledao Letećeg Holanđanina, ujutru u 10:45 pao sa najvišeg jarbola na brodu i razbio se na atome.
Naučnici danas imaju logično objašnjenje ovog fenomena: Holanđaninov brod bio je ništa drugo, nego obična fatamorgana, prelamanje svetlosti.
Izvor: https://kafenisanje.rs