Avion u kojem je bilo 44 osobe nestao je u Iukonu 1950. godine. Posle 70 godina još uvek nije pronađen
Uprkos decenijama potrage, uključujući i ogromnu početnu potragu koja je imala 98 aviona – od kojih su se tri srušila – i nekih 7.000 ljudi koji su učestvovali u pretrazi od C-54 nema traga.
Dana 26. januara 1950, Robert Espe, glavni pretraživač američkih vazduhoplovnih snaga, mahnuo je supruzi Joice i njihovom dvogodišnjem sinu Victoru na udaljenom vazdušnom polju izvan Anchorage-a na Aljasci. Bio je snežni dan, mesec dana od zimskog solsticija. Sunce je izašlo nešto pre 10 i do 17 sati. Sve je opet bilo u mraku.
Joice Espe je u to vreme bila trudna sedam meseci. Rođena je u Hapuru u Indiji, borila se sa aljaskom zimom. Zajedno sa sinom i još 42 osobe, svim američkim vojnicima, letjela je iz vojne baze u Anchorage-u, južno preko Jukona, u Great Falls, Montana, na odsustvu. Odatle je planirala da ode u Rifle u Koloradu, gde je imala bliske prijatelje, da bi rodila svoje drugo dete.
Douglas C-54D Skimaster na koji su se ukrcali Espesi bio je prevoznik iz Drugog svetskog rata sa sedištem iz El Pasa u Teksasu. Bio je to veliki metalni hotdog aviona sa osmočlanom posadom i prostorom za 50 putnika. Svi na brodu tog dana bili su opremljeni padobranom. Joice i Victor sedeli su pored narednika. Roi Jones, prijatelj iz baze na kraju službe koji je leteo kući da bude otpušten. „Moje poslednje reči Joicie bile su:„ Ako morate da skočite, dajte bebu (Roi-u) “, rekao je kasnije Robert Espe novinaru.
Otprilike dva sata nakon poletanja, Skimaster-ov radio-operater se prijavio u Snag, malo naselje zlatne četke na Jukonovoj Beloj reci. Vazdušna ruta od Anchoragea do Montane bila je notorno gruba. Usput su postojali radio punktovi na svakih pola sata, namenjeni zadržavanju pilota na stazi i izvan planina. Ta prijava je poslednja koju je iko ikada čuo od Skimastera. Negde posle Snaga, nestao je. Nikada mu nije pronađen trag.
„Prošao sam kroz svu histeriju i plakao sam nenormalno“, rekao je Robert Espe danima kasnije. “Sad sam samo zapanjen.”
Šezdeset i osam godina nakon što je Skimaster nestao, Andrev Gregg je bio u poseti penzionisanom arheologu po imenu Greg Hare u Vhitehorseu kada je primetio nešto čudno na jednoj od polica u magacinu u Iukon Archaeologi. Bio je to spašeni komad izgorelog avionskog oruđa – iskvaren, zelene boje od rđe i potamnio od starosti.
Hare je rekao Greggu da je artefakt verovatno iz rezervoara, pomoćnog kontejnera za gorivo koji se koristi na vojnim letovima na duge relacije. Hare i kolega Ti Heffner pronašli su ga prošlog leta i nakratko su pomislili da je to ostatak nestalog američkog vojnog aviona koji je nestao 1950. godine sa 44 ljudi u avionu.
To je bio prvi trag Gregu, autoru dokumentarnog filma, koji je čuo za nestali C-54. Od tada je opsednut njime. U utorak se sa Iukona vratio u Toronto, gde je završavao snimanje novog dokumentarnog filma o padu, potrazi i misteriji pod nazivom “Skimaster Dovn”.
Pad Skimastera i dalje je jedna od najgorih vazduhoplovnih katastrofa u kanadskoj istoriji. Ali na severu je to bila anomalija samo na osnovu obima. Dogodilo se 510 padova aviona samo iznad Jukona. Sve te olupine, osim četiri, pronađene su tokom godina. Ali, uprkos decenijama potrage, uključujući početni lov koji je izvukao 98 aviona i oko 7000 ljudi, C-54 nikada nije pronađen trag. „Ovaj avion jednostavno odbija da se pojavi“, rekao je Gregg.
Greggov dokumentarni film pratiće dva koloseka. Prvi će se usredsrediti na misteriju samog aviona i pilota dobrovoljaca koji ga i danas traže. U drugom, Gregg planira da intervjuiše potomke izgubljenih u nesreći, od kojih mnoge još uvek progoni tragedija nestalog aviona. „Svi čekaju“, rekao je. Oni se još uvek nadaju da će saznati šta se dogodilo sa njihovim očevima, dedovima i ujacima. „Svi su zaboravili na ovaj avion“, rekao je Gregg. Ali za porodice to ostaje otvorena rana.
Kada Skimaster nije uspeo da stigne kako je zakazano u Great Falls-u, američka i kanadska vojska pokrenule su masivnu spasilačku misiju nazvanu „Operacija Mike“. Robert Espe je saznao da su mu supruga i sin nestali istog dana kada su otišli. Odmah je uzeo hitno odsustvo i, prema Andi Beebeu, koji je vodio neprofitnu organizaciju posvećenu lovu, stopirao je do Vhitehorsea da se pridruži potrazi.
Misiju spasavanja omeli su loše vreme, stara tehnologija i uslovi na terenu. Tri aviona su se srušila tražeći olupinu. Članovi posade jednog od njih morali su biti spašeni sa udaljenog planinskog vrha. Sam Espe popeo se na nekoliko spasilačkih letova, prema savremenim izveštajima. “Nisam jeo ni spavao od četvrtka”, rekao je novinarima u priči objavljenoj četiri dana kasnije. „Moja žena i dete su izgubljeni.“
Sredinom februara 1950. američka vojska je prekinula lov. Svih 44 putnika i posade proglašeni su nestalima i pretpostavlja se mrtvima. Sedamdeset godina kasnije, Gregg se nada da njegov dokumentarac udiše novi život u potrazi za nestalim avionom. Smatra da je možda pogodio planinski vrh i bio zakopan pod snegom i ledom. Drugi veruju da je potonuo u zaleđeno jezero ili se srušio negde na zemlju. Gregg je uveren da će jednog dana olupine nekako biti pronađene. “Stvar u vezi sa Iukonom”, rekao je, “je da se sve na kraju ispostavi onako kako jeste.”