Sa svojim mnogobrojnim članstvom i različitim ložama raširenim po celom svetu, moderni masoni više ne dele iste univerzalne obrede, kao što je bio slučaj u prošlosti.
Iako je većina tajnih društava osnovana s relativno realističnim političkim ili religioznim ciljevima, njihovo insistiranje na mističnosti i tajnosti načinilo je od njih predmet bezbrojnih kritika i teorija zavere.
1. Slobodni zidari (masoni)
Masoni su i dalje jedno od najuticajnijih bratskih društava na svetu, koje broji negde oko pet miliona članova. Organizacija je osnovana 1717. godine, ali dokumenta koja se odnose na njihovo postojanje datiraju još iz 14. veka. Društvo je oformljeno kao bratstvo čiji članovi dele iste filozofske ideje, među kojima i verovanje u vrhovno biće. Uprkos naizgled bezopasnim aktivnostima, slobodni zidari su bili izvrgnuti žestokoj kritici.
Teorije zavere dugo su govorile o njihovim okultnim obredima, i čak su se osnivale čitave političke grupe kao znak otpora slobodnim zidarima. Takođe su i crkve svih veroispovesti kritikovale ovu organizaciju. Sa svojim mnogobrojnim članstvom i različitim ložama raširenim po celom svetu, moderni masoni više ne dele iste univerzalne obrede, kao što je bio slučaj u prošlosti. Međutim, jedan od obreda koji je ostao konstantan jeste inicijacija novih članova. Novog posvećenika predlaže neko ko je već mason, a svaki novi član mora da prođe kroz tri različita stepena, pre nego što dostigne nivo majstora.
Članovi takođe imaju posebna pravila međusobnog pozdravljanja, uključujući rukovanje, gestikulaciju i šifre, a na njihovim sastancima zabranjen je pristup onima koji nisu masoni. Poznati masoni bili su Vinston Čerčil, Mark Tven, Henri Ford, Bendžamin Franklin.
Simboli masona su šestar i lenjir.
2. Iluminati (slobodni mislioci)
Priče o iluminatima se često mogu sresti u literaturi, na filmovima i televiziji. Organizacija je osnovana u Nemačkoj krajem 18. veka. U to vreme, članovi grupe predstavljali su sebe kao red prosvetljenih slobodnih mislilaca. Štampa se ubrzo okrenula protiv njih, i mnogi su počeli da ih smatraju grupom disidenata čija je namera rušenje vlasti, pa su čak optuženi i za izazivanje Francuske revolucije.
Grupa je uskoro rasturena, ali njihov uticaj je ostao vrlo jak, i dugo se pričalo da još uvek deluju iz senke. Zahvaljujući stalnom prisustvu u popularnoj kulturi, mnogi se plaše iluminata i dan – danas. Moderni teoretičari zavere smatraju da je društvo uspelo da preživi i da danas deluje kao opasna vlada iz senke upravljajući svetskom industrijom i politikom, koja želi da uspostavi novi svetski poredak. Kao pripadnici iluminata navode se porodica Buš, Vinston Čerčil i Barak Obama.
Službeni simbol iluminata je piramida, preuzeta od masona, na čijem se vrhu nalazi oko okruženo svetlosnim zracima.
3. Društvo studenata s Jejla „Lobanja i kosti“
Društvo studenata s Jejla „Lobanja i kosti“ bilo je najčuvenija studentska organizacija. Svakog proleća bi primali nove članove. Među njima su se nalazili američki predsednici (Džordž H. V. Buš, Džordž V. Buš) , senatori, sudije vrhovnog suda, što je mnoge navelo da smatraju da grupa deluje kao neka vrsta podzemne organizacije i ostvaruje ciljeve političke elite.
Nema sumnje da je društvo vrlo bogato. Članstvo u ovom društvu više nije tajna, ali njihovi obredi jesu. Sastaju se dva puta nedeljno, ali šta se dešava iza zatvorenih vrata na njihovim sastancima, nikad nije otkriveno. Poznat je slučaj kada ih je poglavica plemena Apača tužio, tvrdeći da je kostur Džeronima u njihovom posedu. Pored toga, poznato je da navodno teraju nove članove da ispovedaju svoj intimni život ostatku grupe, i da svakom novom članu daju nadimke.
Tako se proširila priča da je Džordž Buš stariji dobio nadimak Magog, koji se daje članovima sa najviše seksualnog iskustva.
4. Sinovi slobode
Sinovi slobode ime je grupe disidenata koji su postojali u Americi pre Revolucionarnog rata. Nisu bili tajno društvo u klasičnom smislu. Pre je reč o manjim grupama patriota raštrkanim po kolonijama koji su se ujedinile radi zajedničkog cilja. Obično su se sastajali u Bostonu, ispod jednog bresta koji je od tada postao poznat kao Drvo slobode.
Tu su se dogovarali o akcijama otpora, koje su uključivale deljenje letaka, pa čak i neke terorističke aktivnosti. Bostonska grupa bila je najjača među ostalim grupama Sinova slobode. Ali, i druge su bile vrlo aktivne. Grupa na Rod Ajlandu spalila je britanski teretni brod u znak protesta zbog nepravične trgovine. Ipak, najpoznatiji događaj je takozvana „bostonska čajanka“ iz 1773. godine, kada su članovi obučeni kao Indijanci potopili tovar čaja u Bostonskoj luci.
5. Društvo Tule
Za veliki broj tajnih organizacija sumnja se da imaju zle namere, ali Društvo Tule jedno je od malobrojnih koje je to i dokazalo. Počeli su da se okupljaju u Nemačkoj nakon završetka Prvog svetskog rata, bavili su se okultizmom, ali su se ubrzo transformisali u organizaciju koja je promovisala ideologiju arijevske rase, i koja je zauzela rasističke stavove u odnosu na Jevreje i druge manjine.
Godine 1919. Osnovali su političku organizaciju pod imenom Nemačka radnička partija, čiji je član postao i mladi Adolf Hitler. On će preuzeti partiju, koja će se kasnije pretvoriti u nacističku partiju. Ali, i pre toga, članovi Društva Tule biće uključeni u neke vrlo bizarne aktivnosti. Najčudnija je bila njihova opčinjenost arijevskom rasom.
6. Vitezovi zlatnog kruga
Ovo tajno društvo delovalo je u Americi za vreme američkog Građanskog rata. U početku su nastojali da dođe do aneksije Meksika i Kariba. Međutim, kad je rat počeo, preusmerili su svoju pažnju sa kolonijalizma na vatrenu podršku novoosnovanoj vladi Konfederacije. Uskoro su dobili hiljade sledbenika. U severnim državama imali su veliki uticaj. Mnoge novine i javne ličnosti optuživali su simpatizere Juga, uključujući predsednika Frenklina Pirsa, da su pripadnici tajne organizacije Vitezovi zlatnog kruga. Vitezovi se nisu samo bavili tajnim sastancima i misterioznim planovima.
Često su formirali odmetničke bande kako bi svoje ciljeve ostvarivali uz upotrebu sile. Član društva bio je i odmetnik Džesi Džejms (na slici). Grupa „vitezova“ je 1860. Preduzela neuspeo pokušaj osvajanja Meksika, iako su jedno kratko vreme imali kontrolu nad južnim Novim Meksikom.
7. Crna ruka
Crna ruka je bilo ime tajnog društva političkih revolucionara, antiimperijalistički nastrojenih, osnovanog u Srbiji 1912. godine. Grupa je želela da ujedini južnoslovenske narode Evrope u jednu državu. Širili su antiaustrougarsku propagandu i vršili obuku sabotera i ubica.
Ova grupa bi verovatno do danas bila zaboravljena, da nije bilo njihovog učešća u jednom od najvećih događaja 20. veka. Godine 1914. organizovali su ubistvo austrijskog nadvojvode Franca Ferdinanda, kada je pred vojvodin automobil u Sarajevu istupio Gavrilo Princip i ubio ga. Ovo ubistvo bilo je povod za izbijanje Prvog svetskog rata.
8. Hašašini – Red ubica
Hašašini ili „nizari“ bili su misteriozna grupa muslimanskih ubica koja je delovala na Bliskom istoku tokom 13. veka. osnovali su je muslimani šiiti, koji su se odvojili iz veće organizacije i povezali u red, kako bi osnovali utopijsku šiitsku državu. Zbog malobrojnosti, koristili su gerilsku taktiku protiv neprijatelja, uključujući špijunažu, sabotažu i politička ubistva. Postavili bi odlično obučene krtice u neprijateljska uporišta, sa instrukcijama da napadnu samo kada za to dođe pravo vreme. Bili su poznati po izuzetnoj diskreciji, koja se ogledala u minimalnim civilnim žrtvama. Kako priča kaže, neprijateljske vođe bi se često budile ujutru i zaticale nož položen na jastuk, sa porukom „imamo te“. Legenda o njima brzo se raširila, i pre nego što su Mongoli konačno uništili ovu grupu, postali su poznate ubice po ugovoru, koji su radili prljave poslove za onoga ko bi ih unajmio, a među njima je bio i kralj Ričard „Lavlje srce“.
9. Bilderberška grupa
Bilderbeška grupa nije tajno društvo po definiciji, ali deluje pod velom misterije, što je grupu učinilo predmetom mnogih teorija zavere. Grupa je osnovana 1954. godine, i od tada se njeni članovi okupljaju svake godine na ekskluzivnoj konferenciji na kojoj se okupljaju svetski lideri, bankari, ekonomisti i medijski moguli. Konferenciji mogu prisustvovati samo oni sa pozivnicama. Grupu su osnovali ljudi zabrinuti zbog širenja antiameričkog raspoloženja posle Drugog svetskog rata, ali, tokom godina, njihove rasprave pretvorile su se u šire diskusije o postizanju uzajamnog razumevanja među raznim kulturama.
Bilderberška grupa osporavana je zbog jednog ključnog razloga: na njihovim konferencijama nije dozvoljeno prisustvo medija, niti izdaju saopštenja sa svojih konferencija. Takva vrsta tajnovitosti, kao i ona vezana za opsežne mere bezbednosti na mestima na kojima se konferencije održavaju, što često podrazumeva naoružane čuvare, policiju, pa čak i borbene avione koji patroliraju nebom, izaziva oštre kritike. Na konferenciji 2009. godine održane u Grčkoj, učestvovali su grčki premijer Kostas Karamanlis, švedski šef diplomatije Karl Bild, američki sekretar za finansije Timoti Gajtner, predsednik Svetske banke Robert Zelik…
10. Red istočnog hrama
Ordo templi orijentis je mistična organizacija osnovana početkom 20. veka, po uzoru na manje tajne „slobodne masone“, a oslanja se na ritualne i okultne obrede, koji služe kao sredstvo uz pomoću koga se članovi penju na hijerarhijskoj lestvici unutar organizacije. Opšte filozofsko načelo im je bilo verovanje u ezoterične principe novog doba, kao metode za ostvarivanje pravog identiteta osobe. Čuveni okultista i ekscentrik Alister Krauli sastavio je manifest „Misterija mistika maksima“, a kasnije je postao njen vođa. Posle njegove smrti, uticaj i popularnost reda počeli su da blede.
Društvo i danas postoji, i ima različite podružnice rasute po svetu, uglavnom u SAD, Velikoj Britaniji i nekim delovima Evrope. Kako je popularnost Alistera Kraulija rasla, tako su učenja društva Ordo templi orijentis bivala poznatija javnosti. Delovanje društva danas je manje tajno, nego u prošlosti. Ali to ne znači da i danas ne upražnjavaju neke bizarne obrede. Glavni među njima je fiksacija članova društva za čovekovu seksualnost, posebno njihovo učenje o „obožavanju falusa“ i magiji masturbacije.
11. Vitezovi Templari
Početkom XII veka Jerusalim je bio oslobođen od muslimana ali je još uvek postojala velika opasnost po hrišćanske hodočasnike od bandi pljačkaša. Grupa krstaških vitezova je zbog toga 1118. godine osnovala Red siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama. Sedište u Jerusalimu im je bilo na mestu za koje se veruje da je tu bio Solomonov hram, pa ih zbog toga zovu Templari (lat. Templum – hram). Počeli su kao vrlo siromašni što se pokazuje na njihovom grbu kroz simbol dvojice vitezova na jednom konju.
Templari su, kao monaški red, u samom startu dali sebi za pravo da na svoj način tumače hrišćansku religiju, pa su sebe smatrali istovremeno i monasima i ratnicima.
Odmah po osnivanju su se pročuli po svojoj hrabrosti i velikim pobedama u borbama sa nevernicima.
Vremenom, Templari su se udaljili od svojih sirotinjskih i hrišćanskih korena. Upražnjavali su mnoge okultističke obrede koji su bili u suprotnosti sa učenjem Katoličke crkve. Svoj povlašćeni položaj su iskoristili da steknu veliko bogatsvo.
Postati član Templara je u srednjevekovnoj Evropi značilo veliku privilegiju, pa je bilo izuzetno teško ući u ovo društvo. Na čelu reda bio je Veliki majstor. Za oko dvesta godina, koliko je red postojao, promenili su se 23 Velika majstora. Poslednji je bio Žak de Mole.
U centru Pariza, 1314. godine, na lomači je spaljen Žak de Mole. Dok je umirao u mukama prokleo je kralja Filipa i papu Klimenta da će izaći pred Božiji sud u roku od godinu dana. Kada se to i ostvarilo, čitava mistična priča o Vitezovima Templarima je otišla u dve krajnosti, za jedne je to bila Božija kazna za one koji su ih uništili, dok je za druge to bio dokaz templarske demonske moći.
Mnoga današnja tajna društva, kao što su masoni, tvrde da su naslednici Templara i ispredaju razne legende o svojim mističnim moćima i znanjima.