Gotovo da nema čoveka koji nije čuo za Bermudski trougao i legendarne misterije koje ga okružuju. Međutim, ovo mesto nije jedini kutak u kojem su se događale neobjašnjive stvari…
1) Bridžvoterski trougao
Bridžvoterski trougao čini područje od oko 520 kvadratnih kilometara na jugoistoku Masačusetsa, tik južno od Bostona. Taj trougao je poput švedskog stola natprirodnog. Između ostalog, područje je bilo predmet brojnih kriptozooloških susreta.
Od 1970-ih bilo je brojnih prijava o visokom, dlakavom, majmunolikom stvorenju koje tumara močvarom. Takođe je bilo brojnih “susreta” sa ogromnim pticama koje nalikuju pterodaktilima, a koje su se međusobno borile u vazduhu. U 1976. jedan čovek je prijavio da je video džinovskog, prozirnog psa sa crvenim očima kako kida grla dva njegova ponija.
Osim izveštaja o čudnim bićima, bilo je mnogobrojnih prijava iskasapljenih životinja – uglavnom krava i stoke – u području. Neki veruju da su za to krive satanističke sekte, mada niko za sada nije istupio da to i dokaže, niti iko zna odakle su te životinje.
Kao da sve gore navedeno nije dovoljno, Bridžvoterski trougao je žarište NLO viđanja, koja datiraju čak iz 1760. godine, kada je “vatrena kugla” navodno lebdela iznad Nove Engleske. Od tada je bilo mnogobrojnih izveštaja o neobjašnjivim objektima na nebu – uključujući tajnovite crne helikoptere. Jedan od izveštaja iz 1976. godine navodi da su dva NLO-a sletela na Rutu 44, nedaleko od grada Tontona,a drugi iz 1994. godine govori o čudnim trougaonim objektima sa crvenim i belim svetlima kako lebde iznad policijske stanice. Za Noć veštica 1908. godine dvojica građevinara koji su putovali ka Bridžvoteru primetili su na nebu nešto što je ličilo na “džinovski lampion”. Gledali su ga skoro 40 minuta, pre nego što je nestao.
2) Beningtonski trougao
Još jedan trougao, koji se ovog puta nalazi na jugozapadu Vermonta i predstavlja lokaciju 5 misterioznih nestanaka između 1945. i 1950. godine, koje nemaju nikakve veze jedan s drugim, osim geografske lokacije.
Midi Rivers, 75-ogodišnji muškarac je predvodio grupu lovaca 12. novembra 1945. godine. Na putu nazad, izbio je na čelo grupe i odaljio se, da bi posle zauvek nestao. Pronađena je samo jedna čaura u potoku kao dokaz. Pola Velden je imala 18 godina i bila učenica Benington koledža, kada je otišla u šetnju 1. decembra 1946. godine. Nikada se nije vratila i izgubio joj se svaki trag.
Tačno 3 godine kasnije, 1. decembra 1949. godine, veteran Džejms E. Tetford seo je u autobus na putu do svoje kuće u Domu za vojnike u Beningtonu, nakon posete svojim rođacima. Očevici kažu da su ga videli u autobusu pre poslednje stanice, ali kada je autobus stigao na njegovu konačnu destinaciju, njega nije bilo. Njegov prtljag je i dalje bio u autobusu.
Osmogodišnji Pol Džepson nestao je 12. oktobra 1950. godine dok je njegova majka bila zauzeta hranjenjem prasića. Uprkos veoma upadljivoj crvenoj jakni, nijedan spasilački tim nije bio u stanju da pronađe dečaka. Poslednji nestanak desio se Fridi Langer. Ona je 28. oktobra 1950. godine šetala sa svojom rođakom na planini Glastenburi kada se okliznula i upala u potok. Odlučila je da se brzo vrati i promeni odeću. Za razliku od ostalih slučajeva, ona je jedina “žrtva” čije je telo pronađeno, mada tek 12. maja 1951. godine na području koje je temeljno pretraženo nakon njenog nestanka.
Telo je bilo u takvom raskomadanom stanju da nije bilo moguće odrediti uzrok smrti. Iako postoje mnogobrojne teorije – vanzemaljci, jeti, čudovišta, nepoznati serijski ubica – ono što je sigurno jeste da je dobra ideja kloniti se trouglova.
3) Dolina San Luis
Dolina San Luis na jugu Kolorada predstavlja područje sa ogromnim brojem neobjašnjivih fenomena uključujući NLO viđanja i stotine slučajeva kasapljenja domaćih životinja. NLO viđanja su toliko česta da je žena pod imenom Džudi Mezolin postavila NLO osmatračnicu na svom posedu, odakle je uočeno čak 50 NLO-a od 2000. godine. Neke od tih slučajeva videlo je više od desetak ljudi istovremeno.
Za NLO skeptike, daleko jezivije priče su o kasapljenju životinja u regionu. Sve je počelo 1967. godine sa konjem pod imenom Snipi. Snipi je jednog jutra pronađen bez mozga, a njegove kosti su bile potpuno čiste. Od tada, na stotine, ako ne i na hiljadu neobjašnjivih iskasapljenih životinja je pronađeno na tom području, sa nekoliko jedinstvenih karakteristika – prvo, nikada nije bilo tragova krvi oko životinja i drugo, životinje su bile ubijene preciznim rezovima, što znači da nije delo nikakvih predatora. Konačno, svi incidenti su se dešavali preko noći, inače zdravim životinjama.
Istrage ovih incidenata nisu pružile nikakve rezultate, iako se incidenti dešavaju i danas. Neki farmeri su navodno viđali čudna svetla na nebu noćima pre nego što su otkrili leševe, što je neke navelo da veruju kako su vanzemaljci umešani. Iako je teško zamisliti vanzemaljce kako brinu o nekim domaćim životinjama u Koloradu, alternativa takođe nije baš primamljiva – da su ljudi tzv. “fantomski hirurzi doline”.
4) Mičigenski trougao
Mičigenski trougao je još jedan geografski trougao, koji se nalazi u sred jezera Mičigen. On je takođe lokacija misterioznih nestanaka vodenih i vazdušnih plovila. Kapetan Džordž R. Doner je 28. aprila 1937. godine bio na putu iz Irija u Pensilvaniji do Port Vašingtona u Viskonsinu i morao je da prođe kroz trougao. Prema priči, bio je umoran i vratio se u svoju kabinu, ostavivši svog asistenta da ga probudi kada se približe destinaciji. Tri sata kasnije, kada je asistent došao, Doner nije bio u svojoj kabini. Niti je bio negde na brodu. Pokrenuta je potraga za njim, ali nikada nije pronađen.
Let 2501 Nortvest Erlajnsa 23. juna 1950. godine bio je na putu ka Mineapolisu iz Njujorka u rukama iskusnog pilota Roberta C. Linda, sa 58 putnika. Usled loših vremenskih uslova, kada je let bio blizu Čikaga, kurs je promenjen preko jezera Mičigen. Oko ponoći, Lind je zatražio dozvolu da se spusti sa 1060 metara na 770 metara, bez određenog razloga. Njegov zahtev je odbijen i to je bila poslednja vest koja se čula sa Leta 2501. Poslednja lokacija leta bila je navodno u okviru Mičigenskog trougla. Iako količina pronađene olupine ovog leta varira od izvora do izvora, činjenica je da je avion pao u vodu. Ono što je međutim misteriozno je što je avion bio u savršenom stanju i u sposobnim rukama u vreme nestanka. Uz to, uprkos godišnjim pretragama, ni telo aviona ni kompletni ljudski ostaci nikada nisu pronađeni.
5) Pojnt Plezant
Gradić na samom zapadu američke savezne države Zapadne Virdžinije obavijeno je pričama o misterioznim i jezivim događajima. Najpoznatiji događaji uključuju stvorenje poznato kao Čovek-moljac, koje je terorisalo malu zajednicu od novembra 1966. do decembra 1967. godine. Preko stotinu različitih građana Pojnt Plezanta videlo je ovo stvorenje – 2,14 metra visok muškarac sa hipnotišućim, sjajnim crvenim očima i krilima koja se protežu 3 metra u dužinu i vuku se po zemlji iza njega.
Iza priča o Čoveku-moljcu, koji se našao u nekoliko knjiga, filmova i ima sopstveni spomenik u ovom gradiću, stoje mnoga moguća objašnjenja. Neki veruju da je u pitanju vanzemaljac, drugi da je to mutant, dok treći smatraju da su ljudi iz Pojnt Plezanta zapravo bili uplašeni prizorom sova ili ždralova. Šta god da je slušaj, priče o Čoveku-moljcu okončale su se nakon što se čuveni Srebrni most, koji se nalazi u ovom gradu, srušio 15. decembra 1967. godine, usmrtivši 46 ljudi. Slučaj je nekako naveo mnoge da veruju da je Čovek-moljac nekako povezan s njim.
Pored toga, nekoliko drugih paranormalnih priča iz Pojnt Plezanta uključuju nepoznate leteće objekte i “ljude u crnom” – čovekolika bića koja parališu druge čistim obiljem specifičnosti u govoru, izgledu i manirima. Ovi “ljudi” su navodno tražili informacije o paranormalnim aktivnostima.
Izvor: nationalgeographic.rs