Šta se desi s nama kada umremo oduvek je bila misterija. A odgovora na ovo pitanje ima isto toliko koliko i kultura koje veruju da ovaj život nije kraj našeg puta. Jedna vrlo česta ideja je da ne prelazimo u neku drugu dimenziju ili višu sferu, već da smo ponovo rođeni u novom telu u beskonačnom ciklusu rađanja i smrti, koncept poznatiji kao reinkarnacija.
Ima li istine u ovoj ideji? Da li se nakon smrti zaista ponovo rađamo u novom telu kako bi proživeli još jedan od beskonačnih života? Postoje razni slučajevi koji, čini se, snažno sugerišu da je reinkarnacija zaista moguća, a jedan od upečatljivijih je poznati slučaj dve blizankinje koje su i dalje jedna od najubedljivijih takvih priča.
Polok bliznakinje
Ova čudna priča počinje u malom i tihom gradiću Hekhamu, u Engleskoj, sa porodicom Džona i Florens Polok i njihove dve ćerke Džoane (11) i Džeklin (6). Po svemu sudeći bili su srećna porodica i relativno dobrostojeća, s obzirom na njihov uspešan posao sa dostavljanjem namirnica i mleka, a rečeno je da su dve devojčice bile najbolje prijateljice i da su bile nerazdvojne.
Stvari nisu mogle biti bolje za njihov idiličan život, ali ipak, 7. maja 1957. godine dogodila se tragedija, dok su sestre Polok išle u crkvu peške sa prijateljem, na njih je naleteo automobil kojim je upravljala lokalna žena koja se predozirala tabletama u pokušaju da se ubije. Obe sestre preminule su na licu mesta od siline udaraca, dok je dečak koji je bio sa njima, po imenu Entoni, preminuo nešto kasnije u bolnici.
O tragičnom događaju se u to vreme detaljno izveštavalo u Engleskoj, a roditelji Florens i Džon, bili su neutešni zbog svog gubitka. Dok je Florens Polok upala u tešku depresiju, veoma religiozni Džon gajio je nadu da će im se ćerke nekako vratiti, pa je čak i izjavio da je imao viziju da će im se ćerke vratiti tako što će se ponovo roditi kao bliznakinje. Ovu viziju ispričao je supruzi, koja je pokušavala da krene dalje, nije bila ni najmanje religiozna i nije ni sekunde verovala u reinkarnaciju ili Raj, a njih dvoje su se skoro razveli zbog bezbrojnih svađa na tu temu.
Uprkos svim nesuglasicama i problemima, Florens je zatrudnela sledeće godine i 4. oktobra 1958. rodila je dve zdrave devojčice bliznakinje, baš kao što je Džon predvideo. Posebno je čudno što im je lekar rekao da će Florens roditi samo jedno dete, a niko od njih dvoje nije imao istoriju blizanaca u svojim porodicama. Džon je bliznakinje, Džilijan i Dženifer, smatrao svojevrsnim čudom i istinski je verovao da su im se mrtve ćerke vratile, kao što je rekao, navodeći kao dokaz čudan mladež na Dženiferinom desnom oku koji je jezivo podsećao na mladež koji je Džeklin imala na istom mestu, kao i identičan okrugli mladež na struku. Iako su bili jednojajčani blizanci, Džilijan nije imala takve mladeže, što je bilo prilično neobično.
Ovo je samo početak…
Porodica se preselila iz Hekhama u grad koji se zove Vitli Bej kada su bliznakinje imale samo nekoliko meseci i tu su stvari počele da postaju čudne. Čim su počele da pričaju, bliznakinje su počele da traže i opisuju određene igračke sa kojima su se Džoana i Džeklin igrale, što je bilo prilično bizarno jer su roditelji te igračke spakovali na tavan, a blizanakinje ih nikada ranije nisu videle, a nisu ni bile svesne da su imale dve sestre koje su umrle. Kada su igračke spuštene sa tavana, svaka od bliznakinja je instinktivno uzela odgovarajuće igračke koje su pripadale poginulim sestrama bez oklevanja i bez ikakve greške, sve vreme vikajući da su to „pokloni od Deda Mraza”, što je takođe bilo tačno.
Druga neobičnost je bila to što su bliznakinje volele istu hranu koju su volele Džoana i Džeklin, imale su iste ličnosti, manire i ponašanje, volele su iste igre, i još mnogo toga. Postojala je i čudna činjenica da su bliznakinje čak imale isti hod kao i njihove mrtve sestre. Pored toga, Džeklin je imala problema sa učenjem pisanja neposredno pre njene smrti, jer je obično držala olovku uspravno u šaci, što je bila potpuno ista navika koju je Dženifer razvila kad je i ona počela da uči da piše.
Takve neobičnosti nastavile su se kroz godine, devojčice su sablasno iznosile detalje o stvarima koje su mogli znati samo njihovi roditelji o Džoani i Džeklin. Takođe često su govorile da ih je strah od automobila do te mere da ih je bilo teško navesti da pređu ulicu. Majka, Florens, je jednom prilikom čula kako dve devojčice razgovaraju o stvarnoj nesreći u kojoj su poginule Džoana i Džeklin, pominjući detalje koje nisu mogle nikako znati. Kada se porodica vratila u Hekham, blizanakinje su se same snašle i mogle su tačno da imenuju znamenitosti po gradu i znale su čak školu u koju su Džoana i Džeklin išle, niko im nikada nije rekao za te stvari.
Ove priče su bile dovoljno neobične da dođu do lokalnih novina, što je privuklo pažnju psihologa dr Ijana Stivensona, koji je bio veoma zainteresovan za dokaze o reinkarnaciji dece. Počeo je često da posećuje porodicu Polok, i da razgovara i posmatra bliznakinje, i otkrio je neke zanimljive detalje. Na primer, blizanakinje su bili identične, što znači da su potekle iz jednog jajeta, ali su imale malo drugačiju građu koja se poklapala sa njihovim poginulim sestrama koje nisu bile bliznakinje, što nije uobičajeno za jednojajčane blizance.
Stivenson je bio toliko fasciniran slučajem Polok bliznakinja da je kasnije napisao čak 12 knjiga, u kojima je između ostalog pisao o njima, i o hiljadama drugih slučajeva reinkarnacije kod dece.
Slučaj bliznakinja Polok mnogi su smatrali jednim od najubedljivijih slučajeva za dokaz reinkarnacije, ali su takođe mnogi bili i skeptični. Jedna od teorija je da je Džon Polok, koji je bio strastveni vernik reinkarnacije i koji je bio uveren da će mu se mrtve ćerke vratiti i pre nego što su se bliznakinje rodile, morao spominjati stvari vezane za Džoanu i Džeklin svojim ćerkama, što su one upijale makar i podsvesno. Rođaci i porodični prijatelji takođe su mogli da razgovaraju o devojčicama i njihovoj smrti u prisustvu bliznakinja. Međutim, Džon i Florens, a posebno Florens koja uopšte nije verovala u pojam reinkarnacije, čvrsto su tvrdili sve do svoje smrti da nikada nisu ništa pričali bliznakinjama o svojim tragično nastradalim sestrama sve dok nisu bile dosta starije.
Na kraju slučaj Polok bliznakinja ostaje misterija. Iako je veoma intrigantno, reinkarnaciju je bar trenutno nemoguće dokazati. Da li je ovaj slučaj samo još jedan dokaz da smo zaista u ciklusu smrti i ponovnog rađanja? Niko zapravo ne zna! Ali priča o Polok bliznakinjama i dan danas ostaje jedan on najzanimljivijih slučajeva navodne reinkarnacije.