Naša planeta prelazi u četvrtu dimenziju. Kakvu realnost mi možemo da kreiramo za taj svet?
Kada god svest napravi neki izbor, uvek se stvara odgovarajuća realnost koja prati taj izbor. U pozadini svakog problema ili izazova koji predstavljaju naše životne padove ili uspehe, krije se svesni izbor.
Drugim rečima, mi učestvujemo u kreiranju naše stvarnosti u skladu sa načinom na koji reagujemo na spoljni svet. Na primer, mi možemo reagovati na tešku situaciju iz niže svesti tako što ćemo postati uplašeni, ljuti ili nesigurni, ili možemo reagovati iz više svesti tako što ćemo biti pozitivni, vedri i mirni. Ovakvi izbori se donose i u pozitivnim događajima, a ne samo u teškim. Na primer, možemo se osećati prepotentno, ili biti zabrinuti da je naš uspeh samo prolazna stvar, ili možemo osećati da ne zaslužujemo neki dobitak. Ili, na primer, možemo reagovati iz više svesti tako što ćemo razumeti da su svi događaji lekcije, bilo da su pozitivni ili negativni.
Niska svest se ovde definiše kao trodimenzionalna i niža četvorodimenzionalna svest. Viša svest se definiše kao viša četvorodimenzionalna i petodimenzionalna svest.
Niža svest je bazirana na materijalističkom pristupu životu. Postoji samo ono što se može opaziti i izmeriti instrumentima fizičkog nivoa. Viša dimenzionalna svesnost je otvorena ka drugim nivoima postojanja koji se mogu percipirati samo našim unutrašnjim čulima.
Vrata ka tim nivoima leže unutar nas. Mnogi opisuju više dimenzije kao mistične nivoe ili raj, i veruju da im se može pristupiti samo nakon smrti. Iako većina ljudi nema kontakt sa višim dimenzijama, svako ko ima i najmanje verovanje u Boga, ima i određeni pristup tim nivoima kroz svoj sistem verovanja. Svi mi imamo iskustva viših dimenzija tokom noći, ali najtvrdokorniji trećedimenzionalni mislioci čak opovrgavaju i sećanja na svoje snove.
Neki ljudi su došli na ovaj svet sa trećedimenzionalnom svesnošću kao primarnom. Ukoliko žele da prošire svoje umove, oni moraju naporno raditi da bi otvorili svoju imaginaciju za višedimenzionalno mišljenje i percepciju. Drugi, pak, su došli na ovaj svet sa otvorenom vezom ka višim dimenzijama i borili su se snažno da bi uzemljili sebe u svetu koji poništava njihovu suštinu postojanja.
U oba slučaja, da bi kompletirao svoj boravak na fizičkom nivou, čovek mora da nauči da bude majstor i u nižem i u višem dimenzionalnom mišljenju.
Da bi postali majstori u trećedimenzionalnom mišljenju mi moramo imati razumevanje, i biti funkcionalni, u materijalističkom fizičkom svetu. Da bi postali majstor višeg dimenzionalnog mišljenja, mi moramo shvatiti da smo bića više svrhe. Kroz uzimanje fizičke forme mi imamo priliku da se oslobodimo starih šablona i ograničenja, i da budemo u službi JEDNOTE.
Prvi i najvažniji korak u majstoriranju viših dimenzija je da shvatimo da Duh teče kroz nas, a ne od nas. Ovo razumevanje nam omogućava da otpustimo vezanosti za uspehe i nagrade fizičkog sveta. Kako mi nismo izvor duhovne kreativne sile, već samo kanal kroz koji ona protiče, onda nam ne trebaju ni zasluge za ostvarenja koja je Duh napravio kroz nas. Ova sloboda od potrebe za priznavanjem zasluga nas takođe oslobađa i od straha od negativnih reakcija drugih ljudi.
Ovaj proces je, u stvari, veoma težak jer mi retko dođemo do ove evolucione faze a da pre toga nismo uspostavili vezanosti ega za događanja trećedimenzionalnog sveta. Da bismo se oslobodili vezanosti ega, moramo preusmeriti našu pažnju na jedan potpuno drugačiji deo sebe, na našu Dušu.
Ovaj proces funkcionisanja, iz Duše a ne iz trećedimenzionalnog ega, težak je i dug, i zahteva veliku posvećenost. To je stanje koje se postiže korak po korak, kroz izbore koje pravimo kada reagujemo na našu fizičku realnost.
Da li su naše reakcije na život iz višeg ili nižeg stanja svesti?
Kada je većina naših reakcija na život trećedimenzionalna, onda mi funkcionišemo u toj realnosti. Međutim, kada izaberemo da reagujemo na životne situacije na višedimenzionalni način, onda se polako pomeramo u tu realnost. U stvari, sa svakim svojim izborom i reakcijom mi se udaljavamo ili približavamo toj novoj realnosti. Četvrta i peta dimenzija nisu nove, ali su nove onima koji sebi nikada nisu dozvolili da ih svesno iskuse.
Zašto su ti ljudi izabrali da se ne sećaju viših svetova?
Neki ljudi ne znaju da takve realnosti postoje, pa zbog toga ni ne tragaju. Možda su oni izabrali da ne znaju za postojanje viših dimenzija jer ih je treća dimenzija zarobila u svojim iluzijama. Ipak, više dimenzije nisu nešto što se može iskusiti po prvi put, jer su to, u stvari, realnosti u koje se mi vraćamo. Ovaj povratak se sada doživljava ne samo kroz smrt i san, već i kroz svesne izbore koje pravimo dok smo budni i dok smo u svesnom stanju našeg fizičkog postojanja. Kada izaberemo da se setimo četvrte i pete dimenzije, mi počinjemo da budimo memoriju ostalih trećedimenzionalnih života. Oni koji su došli u ovaj život kao primarno četvorodimenzionalna i petodimenzionalna bića, verovatno su oduvek imali sećanja i snove o takvim životima. Dok počinjemo da se oslobađamo disbalansa naše trenutne stvarnosti, prošli životi koje smo imali u trećoj dimenziji dolaze u našu svest da bi se iscelili i izbalansirali.
Učenje lekcija i obrazaca iz naših prošlih života može nam pomoći da prevaziđemo ograničenja našeg trenutnog života. Životi u kojima smo se suočavali sa istim izazovima, ili smo delili iskustva sa istim Dušama kao i u ovom životu, biće prvi kojih ćemo se setiti. Kada budemo u stanju da vidimo da se uzroci i obrasci naših trenutnih odnosa i izazova nalaze u našim prošlim životima, i kada iscelimo te probleme na samom izvoru, tada ćemo se spojiti sa svojom Dušom na dubljem i čistijem nivou. Tada možemo izabrati i da se “setimo” koja je svrha naše Duše u trenutnoj inkarnaciji.
Zbog jedinstvenog kvaliteta vremena u kom se sada nalazimo, može biti veoma korisno ako iskusimo i osvestimo našu prvu inkarnaciju u trećedimenzionalnoj formi. U tom životu možemo dozvati u sećanje prvo iskustvo odvojenosti od Svega što Jeste.
Sa svešću naše Duše mi često možemo videti naše uzvišene duhovne živote. Svesnost koju smo dostigli u tim životima može nam biti veliki učitelj i može nam pomagati u prisećanju života iznad četvrte dimenzije. U životima u kojima ostvarimo svoju duhovnu misiju mi smo u stanju da podignemo veo iluzije i da svesno otputujemo u petu dimenziju, a i dalje. Naši uzvišeni duhovni životi mogu nam pomoći da osvestimo svoju sudbinu i spoznamo svoje multidimenzionalno biće. Dok svako od nas preuzima odgovornost za isceljivanje, balansiranje i uzdizanje sopstvene energije, istovremeno, na taj način, pomažemo i planeti da radi to isto.
Napisala: Suzan Caroll, tekst “Vizije sa Venere”
Prevod: Milan Bojić
Izvor: novasvest.com