Ezoterija označava skup učenja koja se bave vidljivim i nevidljivim svetovima.
Ujedno terminom ezoterije podrazumeva se i tajni oblik religijskih učenja. Okrenuta je unutrašnjim, duhovnim silama i u centru njenog proučavanja se nalazi metafizička spoznaja.
Načelo ezoterije je da se do otkrića smisla postojanja dolazi unutrašnjim prosvetljenjem a ne naučnim metodama. Ezoteriju zato sačinjava mnogo različitih disiplina koje su okrenute domenu duhovnim misterija kao što su alhemija, astrologija, misticizam, spiritualizam, okultizam i Kabala. Zbog svoje suštinske povezanosti sa okultnim ezoterija je pojam koji se često izjednačava sa okultizmom, čak u većini slučajeva se smatra sinonimom za okultno.
U teorijskoj misli zaista je teško razlikovati ezoteriju i okultizam. Oba pojma su sadržajno ista i njihove definicije su veoma slične. Dešava se da čak i stručnjaci koji se bave istraživanjem ezoterije zastupaju zaključak da je ezoterija teorija a okultizam njena praksa. Mirča Elijade je smatrao da su i ezoterija i okultizam dve grane istog stabla. To je važilo sve do kraja 80-ih godina 20.veka. U savremenoj misli okultizam je samo jedna od disciplina koje sačinjavaju ezoteriju.
Ezoterija je po svom sastavu više ideologija nego praksa a okultizam je prepun praktičnih veština. Međutim, ipak je ezoterija mnogo širi pojam koji, za razliku od okultnog, uključuje više spoznaju kroz produhovljenje nego kroz spektar religijsko-magijskih obreda. Kao složena disciplina ezoterija obuhvata više pravaca svog delovanja pa se mogu razlikovati tri vrste ezoterije:
Religijska ezoterija – obuhvata tradicionalne forme ezoterije (budizam, Kabala)
Okultna ezoterija– obuhvata hermeneutičke discipline (šamanizam, gnosticizam, taoizam, tantru)
Filozofska ezoterija– obuhvata savremene discipline (novoplatonizam)