Ko Su i Šta Su Oni? Svedoci smo početka kraja večne magle koja je obavijala ovu tematiku. Upravo zbog toga obavićemo sledeće podatke i dati vam opise genetickih tipova naše galaktičke familije.
LYRANI
Lyrani su daleki predaci ljudske familije u kosmosu. Prvi predstavnici su fizički bili niži od današnjih ljudi na Zemlji. Razvojem kulture, promenom genetske strukture i životnih iskustava, i njihove fizičke karakteristike su se počele menjati i rasti.
LYRANI GIGANTI – Giganti sa Lyre, koji su postojali u trećoj i četvrtoj dimenziji, su imali svetlu boju kože, svetle oči i kosu. Visina im se kretala od 180 cm do 270 cm. Uzrok je boravak na planeti sa višim gravitacionim poljima i gušćim elektromagnetnim materijalom.
Ova bića se pominju u grčkoj mitologiji i biblijskim pričama o gigantima. Ovo je jedna od grupa o kojoj naša civilizacija još uvek ima ćelijsko sećanje. Giganti su bili među prvima koji su dobili boanski tretman kod ljudi.
Efekti su prisutni u našim religijama, umetnosti i arhitekturi (visoka vrata i prozori). Ovo su naši ‘originalni’ bogovi i oni su ostavili najjači utisak na nas.
CRVENOKOSI LYRANI – Iz rase Giganata su se vremenom odvojili Crvenokosi Lyrani. Boja kože im je bila bleda; imali su poteškoća izlaganju kože određenim frekvencijama prirodnog svetla. Razlog je planeta sa koje su poticali. Boja očiju im je bila svetla, slično onome što mi zovemo zelenim očima (mada postoje različite kvalitete zelene boje u odnosu na onu koju mi znamo). Crvenokosi se smatraju pionirima, što je dosta blaga reč, jer bi ih se moglo okarakterisati i kao osvajačima svetova.
Ova bića i danas postoje, ali u malom broju. Njihova interakcija sa nama Zemljanima bila je mnogo ređa nego s Gigantima. Ipak, mogu se naći u našoj mitologiji – u slucaju Vikinga. Deo te mitologije odnosi se na zemaljska bića koja su se srela i bila inspirisana od strane Crvenokosih.
TAMNOPUTI LYRANI – Postoji jos jedna retka humanoidna grupa koja je imala dodira sa našim svetom. Boja kože im je kao svetla čokolada. Prijatnog izgleda. Oči smeđe, ne crne. Kosa tamno smeđa. Ova grupa je imala uticaja u oblastima Indije i Pakistana. Ovi tamnputi Lyrani su bili pacifisti po prirodi. Njihov psihološki profil se svodio na ekstremnu pasivnost. Bilo je teško izvući emocionalnu reakciju iz njih. Neka od ovih bića se sreću u našim sanskritskim dokumentima iz drevnih vremena.
PTICOLIKI LYRANI – Postoji podgrupa koja se energetski izražavala kao Lyrani, ali je po svom fizičkom izgledu bila drugačija. Bili su sisari, ali ne i humanoidi. Ova bića su bili ektomorfna, vrlo mršava i nalik na ptice. Lice i oči su im nalikovale na ptice. ‘Kosa’ nije bila od perja, ali drugačijeg kvaliteta nego obične dlake. Ova bića su bila intelektualno vrlo jaka. Sebe su smatrali pre svega naučnicima, istraživačima i filozofima. Nisu se petljali u galaktičku politiku, ali su mnogo putovali i istraživali u kosmosu. Svoje prisustvo na Zemlji su obeležili tokom dve najznačajnije rane civilizacije: sumerska i egipatska.
MAČKASTI LYRANI – Još jedna Lyranska podgrupa, takođe sisaara, ovaj put humanoida. Pojedine fizičke kvalitete nalikuju na red mačaka. Nos nije izražen, uši su malo zašiljene. Usta uska i malena. Oči izražajne, mačkolike, sa dvostrukim kapcima.
Zaštitni sloj im je preko kože, koji se razvio zbog uslova na njihovoj matičnoj planeti. Njihov uticaj na našu planetu bio je sporadičan. Naši rani ‘izveštaji’ govore o susretu sa ‘ljudima-mačkama’ što je, naravno, primitivno i pogrešno.
CIVILIZACIJA VEDA
Standardni pripadnici Vega civilizacije su visoki 180-210 cm i tamne kože. Koža je deblja i nije mekana kao ljudska. U mogucnosti je da podnese surovije uslove na površini i jaču ultravioletnu radijaciju. Izdržljivija su bića. Boja kose je crna. Boja kože ima smeđe varijacije: od svetlo do tamno smeđe (kao naši crnci ili Indijanci).
HUMANOIDNE VEDE – Prosečne oči standardnih humanoidnih Veda imaju veliku tamnu zenicu. Malo su ukošene i velike. Imaju kapke. Da ih sretnete na ulici rekli biste da izgledaju čudno, kao sa nekim defektom. Ali, definitivno biste mislili da su ljudi.
NE-HUMANOIDNE VEDE – Sisari, ali po izgledu ne liče na humanoide. Mi bi ih nazvali insektoidi ili reptilijanci. Boja kože varira kao i kod ljudi. Pojedine grupe imaju zelenkastu kožu i dlake (veći procenat bakra u koži i krvi). Oči su velike, izražene, uglavnom nemaju duple kapke (što opet zavisi od planete sa koje potiču). Mali nos i izražene vilice. Ova bića su imala uticaj na zbivanja na našem zemaljskom nivou. Srećemo ih u pričama o reptilijanskim čudovištima i krvožednim vanzemaljcima. Kada se ljudi susretnu sa nepoznatim, onda uglavnom preteruju u opisu svog iskustva. Ova bića su genetski povezana sa nama, razmnožavaju se kao sisari.
Sadašnji broj vrsta vanzemaljaca koji su došli u kontakt sa našim planetom je devet, s tim da od tog broja sedam vrsta dolazi u permanentni kontakt, a pet su uticajne vrste, odnosno vrste koje na razne načine utiču na zbivanja na Zemlji. Suprotno informaciji koju vlada SAD-a može dati, nisu svi vanzemaljci prijateljski raspoloženi izaslanici Galaktičke Svemirske Konfederacije.
ZETA RETICULI SIVI – MALI
Ova vrsta dolazi sa Zeta Reticulana, pokraj zvezde Bernard, koja je susedno sazvežđe Oriona. Oni su vrlo niski (oko 3.5-4 stope – cca. 120cm), sivkastosrebrni i nemaju organa za reprodukciju kao ni probavni trakt, odnosno oni su potpuno atrofirali. Cela njihova vrsta stvorena je kloniranjem, koje se vrši već nekoliko hiljada godina. Jedno od obeležja im je i poprilično jednostavan oblik lica – velike oči, mali otvor usta, dok nos ne postoji. Oči su im oblika badema i crne su boje. Kao rezultat evolucije bez uobičajene izmene genetskog materijala (polnim putem), ljubavni organi i probavni trakt potpuno su zakržljali, te ta vrsta nije u mogućnosti hraniti se na nama uobičajen način ili se baviti ljubavnom aktivnošću. Napomenimo da su bliski rođaci familije insekata. Oni su povezani na određeni način sa sakaćenjem stoke. Naime, prilikom procesa kloniranja određene supstance iz delova tela stoke stabiliziraju i podržavaju celi postupak. Te supstance se smeštaju ispod jezika i daju hranu, te stabiliziraju životne funkcije na određeno vreme. One se nalaze u određenim sluznicama – nosnim, genitalnim, na usnama, u rektumu – ali i u nekim organima, te služe umesto hrane.
Ipak, to nije jedini način ‘prehrane’ ove vrste. Može se primetiti da sakaćenja stoke često rezultiraju potpunim nestankom krvi iz tela životinje. Oni naime, u svojim bazama imaju ogromne spremnike u kojima drže organe, kako životinja tako i ljudi, koji plutaju u grimiznoj tečnosti u koju jednostavno ‘uplivaju’ i apsorbiraju hranjive materije kroz kožu. U procesu apsorpcije i eliminacije koriste vodonik-peroksid. Taj spoj takođe čuva kako tečnost, tako i organe da se ne pokvare. Pošto su bez probavnog trakta, izlučivanje vrše putem kože. Taj proces na određeni način podseća na izlučivanje u biljaka. Tu se takođe koristi vodonikk-peroksid kao stabilizator procesa. Njih se često proglašava malim zelenima, jer poprime zelenkastu boju ukoliko nisu apsorbirali dovoljno hranjivih materija. Kada su u tom stanju, postaju vrlo zli.
Kloniranje ove vrste može se obavljati prilično brzo, tako da proizvodimo sintetičke kopije. Njihova je tehnologija puno razvijenija od naše, pa su upravo zbog toga sa njima postignuti sporazumi koji predviđaju razmenu istih. Ova vrsta nije sama svoj gospodar – podložni su gmazolikoj vrsti ljudi koja je sa njihovog rodnog planeta. Oni traže slobodu od svojih gospodara, ali su istovremeno i puni poštovanja prema njima. Zbog svega gore navedenog, čini se da imaju želju za suradnjom sa ljudima, kojom bi u budućnosti mogli iskusiti slobodu koju nemaju na svojoj planeti. U tom nastojanju nadaju se glavnoj ulozi na Zemlji, naravno u smislu gospodarenja, ili u najmanju ruku žele posedovati dovoljno snage da se osiguraju od služenja bilo kojoj drugoj vrsti
Imaju dve vrste – jedna je slična sokolima, a druga golubovima. Zadnji više saginju poslovnosti u odnosu sa ljudskom vrstom, dok su drugi više žestoki, netaktični i sirovi. Zete trebaju ljudsku pomoć u budućem sukobu sa svojim gospodarima. Ta najava odgovara takozvanom asteroidu koji je na putu prema Zemlji, a u stvari je kolonija koja broji 30 milijuna gmazolikih vanzemaljca. Asteroid je trenutno skrenuo putanju prema sazvežđu Draco.
BELLETRAX SIVI – NISKI
Niski Sivi (niži su od prethodne vrste) su iz zvezdanog sistema koji je do Oriona, odnosno pokraj ramena lika smeštenog u sistemu Belletrax. Po vanjskom izgledu su patuljasti – visoki svega oko 60 centimetara. Nisu toliko izravni, ali ništa manje zli prema ljudima od Zeta. Obe te vrste su genetski povezane i međusobno slične, osim visine, naravno.
ORION SIVI – VISOKI
Civilizacija Oriona je 89% porekla Vega. Od tih 89% Veganske genetike oko 75% je humanog-tipa. Preostalih 14% je he-humane Vega genetike. Stoga su naše priče o reprilima sa Oriona uglavnom utemeljene, jer je reč o posetama ne-humanih Vega našoj Planeti. I mada je u sastavu njihovog organizma većim delom voda, kao i kod nas, postoji određeni procenat masnoća koji podmazuje telo. Njihove oči su takođe različite. Kroz vrlo striktni spiritualni trening mogu naučiti da menjaju boju očiju. Tako su njihova duhovna bića, koja su se susretala sa ljudima, imala vrlo izraženu plavu boju očiju. Uz Vega populaciju, oko 11% su Lyrani. Većina Lyrana su smeđi, a mali procenat je svetle kose i izgleda. I upravo ovaj mali procenat populacije ima tendenciju da bude vrlo agresivan kada posećuje druge planete.
Oni su druga vrsta Sivih. Obeležje im je velik nos i visina i do 2.5 metara. Baza im je na Aleutima, a nedavno su viđeni u istočnom delu Rusije. Neprijateljski su raspoloženi, ali manje zli prema ljudima. Njihova je preokupacija uticaj kroz kontrolu politike. U njihovom su posedu određene tehnologije koje im omogućuju izvođenje nekih akcija koje se kasnije karakterišu kao ‘nadprirodne pojave’. U ruskom incidentu žena kojoj je noga bila deformisana, bila je oteta od te vrste, te je puštena hiljadama milja dalje od mesta otmice. Nakon toga noga joj je bila izlečena, bolje rečeno transplantirana joj je druga. Može se steći dojam da su dobronamerni prema ljudima, ali se iza svega krije činjenica da njima ljudi u suštini koriste kao zamorci u provođenju raznih eksperimenata – uglavnom se radi o genetskom inženjeringu. Oni su uzgojili ruke i noge, te ostale delove tela u svojevrsnoj maternici načinjenoj od ljudskog tkiva. Noga može izrasti iz tela, ruke iz sredine trbuha itd. Sve je to učinjeno injektiranjem određenih genoma u tkivo i upotrebom elektro-magnetskih naboja. Na taj način ova je vrsta sposobna ‘proizvesti’ ljudske organe, te tako pomoći unesrećenim ili invalidnim ljudima – ili pak, za osobne potrebe održavanja životnih funkcija. Njihov je interes kontrola masa na Zemlji, što su donekle i ostvarili određenim sporazumima izvojevanim u pregovorima.
CIVILIZACIJA SIRIJUSA
Sirijus je primarna zvezda i predstavlja dimenzionalna vrata za mnoge civilizacije, svesti, nivoe. Civilizacija sa Sirijusa koja je uticala na nas genetski projekat je iz treće dimenzije. Bogovi sa Sirijusa su genetski gledano, Veganskog porekla. Imaju vrlo izražajne, kose oči. Njihova uloga je bila da unapredi našu rasu. U to doba fizički, a danas duhovno.
SIVI UOPŠTENO
Svi sivi do određenog stepena trenutno utiču na zbivanja na Zemlji. Glavno im je obeležje da nemaju dubljih osećaja ili suosećanja. Vrlo su hladni, proračunati, a našu vrstu vide kao inferiornu. Zgodna je usporedba odnosa njih naspram nas kao stočara prema svojoj stoci. Njihovo razumevanje odnosa među ljudima ima granice njihovog zapažanja, ali bez uključenja emocija. Ovi vanzemaljci su na istom stepenu razvoja na kojem su kanibali kod naše vrste. Glavno im je viđenje naše vrste kao podređene. Hrane se žlezdanim izlučevinama ljudi, te su radi toga kadri i ubiti ili oteti ljudsku jedinku te na taj način doći do njima preko potrebnih materija. Upravljanje genima jedan je od načina na koji vide opstanak svoje vrste. Na određeni način mi smo njihovi spasitelji. Tu nam se bar pruža prilika da imamo kakav-takav uticaj na vanzemaljce kao entitet. To ne bi bilo prvi put da civilizacija kao modus svog opstanka izabere umesto direktnog sukoba ‘prihvaćanje’ neprijatelja.
Setimo se samo Tatara koji su napadali Rusiju, da bi ih ista ta Rusija u roku od sto godina uključila u svoje društvene tokove, te na taj jednostavni način porazila, odnosno sebe zaštitila od sigurne propasti u koju bi je odveo vojni sukob.
PLEJADENCI
Plejadanci su se odvojili od familije Lyrana. Deo njih je otišao direktno na zvezdani sistem Plejade, a manji deo na Zemlju i tamo se genetski izmešao sa zemaljskom genetikom. Plejadanci su belci, svetle boje kose i očiju. Zbog dugogodišnjih genetskih uticaja susreću se i u smeđim varijacijama. Visina im je u rangu od 150-200 cm. Emocionalno, u poređenju sa ljudima, su mnogo harmoničniji. Shvatili su vremenom da treba zanemariti, potisnuti negativnost.
Oni su daleki srodnici ljudske vrste. U davnoj prošlosti od njihove je vrste genetskim inženjeringom stvoren čovek. Na višem su stepenu duhovnog razvoja od većine ljudi na Zemlji. Slični su nama i jedina su vrsta kojoj čovek donekle može verovati, a obeležje im je plava kosa i svetla put. U prijateljskim su odnosima sa Međugalaktičkom Svemirskom Konfederacijom. To nipošto ne znači da se može verovati svim čovekolikim vanzemaljcima, tim više što sada postoji više vlada koje sarađuju sa Sivima a pripadaju ovoj vrsti. Neki Plejadenci su podređeni Sivima, te su vaspitani kao njihovi sluge. U zadnje im je vreme zabranjen kontakt sa Zemljanima, što je vladi objašnjeno kao svemirski zakon koji zabranjuje uticaj na sudbinu zemaljske populacije osim ukoliko ona preti sama sebi ili drugima u galaksiji.
Takođe je otvorena mogućnost reakcije vanzemaljaca ukoliko nuklearna pretnja na Zemlji postane dovoljno opasna. Ta činjenica daje isto tako i mogućnost sukoba između ove vrste i Zeta sivih kojima odgovara ograničeni nuklearni rat na Zemlji. Stav ove vrste prema Zemljanima je takav da oni smatraju kako mi sami trebamo snositi posledice saradnje sa ostalim vanzemaljcima.
DRACO MOTHMEN
U sazvežđu Draco postoji ova rasa vanzemaljaca koji su u prošlosti posećivali Zemlju. Visoki su do 2.5 metra, mračni su, te ih se može videti noću u blizini parkova i groblja. Takođe, imaju crvene oči koje svetle u mraku i krila. Oni su između ostalog izvor mnogih mitova koji su nastajali u prošlosti, a čak su i vampirima pripisivana razna svojstva te vrste (noćni život, sposobnost letenja).
Nemaju poseban uticaj na Zemlji osim što tu i tamo posiju paniku gde su viđeni. Borave uglavnom ispod površine Zemlje i nisu zainteresovani za ostale vrste.
DEROS – TEROS
Njih se takođe može klasifikovati kao ‘podzemnu vrstu vanzemaljaca’ koja obitava na Zemlji. Terosi su za razliku od Derosa prijateljski raspoloženi i uglavnom sprečavaju ove od izravnije uporabe sile, pošto su Derosi izuzetno agresivni.
Žive u podzemnim tunelima, gradovima, a katkad i u podmorju. Većina legendi vezanih uz trolove i vilenjake odnosi se upravo na ove dve vrste.
Derosi su u svojevrsnom takmičarskom odnosu sa sivima, ali to apsolutno ne znači da im se može verovati, pošto su im osobine jako slične.