Znate li šta je to DEMONSKI SAT u toku noći? U to vreme se niko NE MOLI, a DEMONI stižu po naše DUŠE – ljudi UMIRU
Po starim verovanjima, u ovo doba noći su najaktivniji demoni i veštice
Mnogo je sujeverja vezano za snove, noć i spavanje.
Demoni, veštice i duhovi su neizbežni u svakoj kulturi, a vekovima se, sa kolena na koleno, prenose verovanja šta je dobro raditi, a šta nikako ne smete da činite tokom noći.
Jedno od najzanimljivijih predanja je vezano za takozvani “demonski sat”, odnosno period između 3 i 4 čas ujutru.
Smatra se da su veštice, demoni i duhovi najaktivniji baš tada. U to vreme skoro da nema vernika koji se mole za zaštitu, pa je granica između našeg i demonskog sveta najslabija.
Prema starim verovanjima, tada veštice i duhovi mogu da putuju iz jednog u drugi svet, pa sile crne magije mogu da prevladaju.
Zbog toga su žene koje bi u to doba bile uhvaćene van kuće nekada slale na lomaču, pod pretpostavkom da su veštice.
Stotinama godina je u Evropi trajao lov na veštice. Sve bolesti i ratovi pripisivali su se njihovom delovanju, kao i aktivnostima drugih ljudi koji praktikuju magiju, a za koje se verovalo da obrede obavljaju upravo noću, i da je njihova snaga najveća upravo između tri i četiri sata.
Uskoro su mnogi ljudi proganjani i ubijani samo zato što su ulovljeni napolju u to vreme ili ih je neko optužio da su “viđeni kroz prozor kako se bave čudnim obredima”. Trend se ponavljao nekoliko vekova, a 1835. godine u crkvenim zapisima po prvi puta se pojavio i pojam “veštičji sat”.
A šta nauka kaže na sve ovo?
Postoje neke podudarnosti koje idu u prilog teoriji da je reč o “ukletom” vremenu. Pojedina istraživanja pokazuju da se u bolnicama upravo između tri i četiri sata beleži najviše smrtnih slučajeva.
Većina ljudi koji se bude noću, bude se upravo u to vreme i mnogi kažu da se osećaju dezorijensano i pomalo “čudno”.
Takođe, najviše slučajeva paralize u snu (osećaj da smo budni i da ne možemo da pomerimo nijedan deo tela), javlja se baš u to doba.
I u psihološkoj literaturi spominje se da su iskustva “prikazanja” i osećanja nečije “prisutnosti” najčešći između 3 i 4 časa.
Naučnici imaju i logično objašnjenje ovog fenomena – brojna istraživanja su pokazala da je nivo melatonina u telu na vrhuncu oko tri sata ujutru, nakon čega pada, da se to poklapa sa završetkom jedne od REM faza sna.
Inače, melatonin je hormon koji je zadužen za regulaciju sna, pa kada počne a pada, moguće je da san postane “lakši” i da dođe do buđenja.