Fantomska ostrva

Znanost bez odgovora

Iako su proteklih vekova istraživači pokušali objasniti mnoge fenomene, priče o fantomskim ostrvima i danas zbunjuju javnost.

Pitanja bez odgovora
Da li je savremena znanost potpuno istražila morsko dno, koje zauzima gotovo dve trećine našeg planeta? Kakve misterije krije okean u dubinama koje ni najmodernije amfibije nisu posetile? Koliko ima istine u legendama o neobičnim bićima, morskim bogovima, koji su u drevnoj prošlosti na morskom dnu izgradili svoje blistave gradove? Imaju li ta verovanja veze s fantomskim ostrvima, “lutajućim Holandezima” i nestancima brodova i aviona u ukletim područjima kao što su Bermudski trougao i Đavolje more?

Polinežanska verovanja
Stanovnici polinežanskih ostrva duboko veruju da su njihovi preci stigli iz mora i da će se njihovi potomci, nekada, u budućnosti, vratiti u svoju plavu postojbinu. O tome govore mnoge legende i prastare pesme, a najstariji domoroci i dan-danas će vas uveravati kako su njihovi pradedovi tajno održavali ljubavne veze s devojkama-ribama.
Kako su ljudi-ribe napustili morske dubine?
Jednog je dana, kažu polinežanska legenda, vetar neshvatljivom snagom iščupao more i otkrio naselja ljudi-riba. Kako se more više nije vratilo u svoje korito, ljudima-ribama nije preostalo ništa drugo nego da ostanu na kopnu i tu nastave svoj život!

Ljudi s perajima
U svojim “Južno-morskim sećanjima 1875-1880”, nemački je pomorac i trgovac Franz Hernsheim, zabeležio kako su mu na polinežanskom ostrvu Japu pričali o jednom ostrvu na severu, koji je donedavno postojao. Japuanci su s njegovim stanovnicima bili u živom saobraćaju. No, desilo se da su bogovi mora ostrvo odneli na morsko dno, ali su njegovi stanovnici i dalje nastavili održavati vezu sa Polinežanima. Kada bi dolazili iz dubina, na sebi su morali nositi peraja, kao ribe, koje su skidali i ostavljali na obali!

A šta kaže znanost?
Kada su u pitanju fantomska ostrva, smatra znanost, postoji više objašnjenja. U prošlosti su se niski oblaci na obzorju moreplovcima neretko činili kao ostrva, pa su ih beležili u svoje karte. Nekada se dešava da čitava ostrva morske trave plove po površini okeana. Takav je slučaj zabeležen 1892. godine, kada je jugoistocno od Bahama, primećen pravo ploveće ostrvo, dugačko više od 40 metara, na kojem je neko drveće bilo visoko i 10 metara.
I velika jata delfina ili nekih drugih riba, pod određenim atmosferskim uvetima, mogu ličiti na fantomska ostrva, a zasigurno su u prošlosti i mnoge morske nemani, koje su se mirno odmarale na površini okena, na kartama ucrtavane kao ostrva.
Osim toga i na moru postoje fatamorgane: lelujanje vodene pare na obzorju i čudno prelamanje svetlosti, mogu se ponekada doimati poput – fantomskih ostrva! Na kraju, svakome je jasno da je naš planet još uvek živ i aktivan i da pomeranja Zemljinih ploča, neretko izaziva lančane procese u kojima se, kao posledica, pojavljuju i nestaju ostrva!

No dobro, tako bar kažu a šta je istina…

Jedni od najpoznatijih nestajućih ostrva svakako su:

Fantomska ostrva

O misterioznim ostrvima, koja su se pojavljivala i nestajala, u prošlosti su se pričale najfantastičnije priče. Pominjale su se tajanstvene eksplozije i vulkanske erupcije, zli čarobnjaci i fantomi, bogovi mora i bića u misterioznim letelicama, koja su ostrva potapali na morsko dno!

Događaj se odigrao u decembru 1956. godine i o njemu je pisala gotovo celokupna svetska štampa. Oplovljavajuci svet u svojoj luksuznoj jahti “Laura Lee”, James i Helen Bryan su se našli u vodama Tihog okena. Već danima su plovili mirnim Pacifikom kada su u kasni sumrak, na dalekom obzorju, ugledali obrise nevelikog juznog ostrva. Iako nije bio ucrtan u brodskoj karti, to Bryanove nije čudilo, jer su znali da njihova brodska karta nije najnovijeg datuma. Osim toga, područje kojim su plovili vrvelo je bezbrojnim ostrvcima.


Na obalama ostrva
Kako se spuštala noć, odlučili su da zanoće u vodama ovog tihog pacifičkog ostrva. Zbog toga su jahtu usmerili u tom pravcu. Uskoro su uplovili u malu pešcanu uvalu, a kako im se činilo da ostrvce nije naseljeno, bacili su sidra, odlučivši da se sutra pozabave istraživanjem unutrašnjosti ostrva.
Uzalud je te noći James Bryan pokušavao da identifikuje ostrvo. Niti na jednoj pomorskoj karti, kojima se služio, ostrvce nije bilo registrovano. Precizno je zabeležio njegov položaj, odlučivši svoje otkriće javiti National Geographic Cociety u Washingtonu kako bi se našlo u pomorskim atlasima.

Tu su noć James i Helen priuštili sebi malu svečanost. Večerali su na palubi jastoge koje su kupili na tržnici ostrva Vivak, uz sveću i bocu penušavog vina, diveći se tihoj južnoj noći i živopisnom ostrvcetu po čijim su pešcanim plažama, i penušali blagi morski valovi. Dok je u njihovim krošnjama romorio blagi vetar, visoke su se palme lagano povijale, zaklanjajući zvezdano nebo.
Bryanovi su te noći otišli na spavanje ispunjeni prijatnim osećanjima koja obuzimaju ljude što su otkrili novi dom.
Prva se probudila gospođa Helen. Sunce je već bilo odskočilo i ona je leno išetala na palubu kako bi pokupila nekoliko peškira koji su se sušili. Kada je postala svesna da nešto nije u redu, zbunjeno je zastala. Svuda unaokolo prostirala se mirna morska pučina i nigde na obzorju nije bilo one tihe uvale, niti živopisnog ostrva sa visokim palmama pored kojeg su se usidrili predhodnog dana.

Jutro bez otoka
Helen je gotovo vrisnula i u panici probudila Jamesa. Ali, sve je bilo uzalud. Sve što su mogli zaključiti bilo je da njihova jahta tokom noći nije promenila položaj i da su se, još uvek nalazili na mestu gde su bacili brodska sidra. Ali, živopisnog ostrva, međutim, više nije bilo.


Drugi slučaj još je neobičniji.

Početkom dvadesetog veka, u vreme naglog razvoja tekstilne proizvodnje i velikih potreba za pamukom, mnogi su američki farmeri odlučili da gaje tu industrijsku biljku. Međutim, najkvalitetnije vrste pamuka zahtevale su posebne uvete i najkvalitetniji su plod davale na južnim ostrvima.
Pod pritiskom zainteresovanih farmera, američka se vlada obratila Japanu sa zahtevom da zakupi nekoliko njegovih ostrva za uzgoj pamuka. Uskoro je sklopljen posao. Japan je ustupio tri mala pacifička ostrva. Međutim, kad su američki farmeri stigli na zadanu zemljopisnu širinu i dužinu, bili su nemalo iznenađeni, jer nisu uspeli pronaći zakupljena ostrva. Nigde u blizini nije bilo ni traga o nekakvom kopnu!
Izbio je međunarodni skandal, pa je Tokio brzo reagovao. Poslao je svoju flotu da utvrdi da li zaista postoje iznajmljena ostrva ili ne, ali ih ni japanska flota nije našla. Ostrva su jednostavno nestala i niko nije znao objasniti šta se dogodilo!

410 Pregleda