Misterija Heteferesine nestale mumije

Drugog februara 1925. godine, fotograf iz Harvard-Boston arheološke ekspedicije postavljao je kameru na stalak nedaleko od Velike piramide, na Giza platou. Pošto je imao problema da postavi noge stakla tako da kamera ne bude kriva, …

Isti arheološki tim je već načinio seriju spektakularnih otkrića u Gizi tokom proteklih 20 godina, od čega je najpoznatija grupa velikih statua faraona Mikerena, graditelja treće piramide u Gizi, tako da je novo otkriće bilo toliko neočekivano da je direktor iskopina Džordž Rajzner još uvek bio u Sjedinjenim Američkim Državama.

Zadatak otvaranja grobnice pripao je britanskom pomoćniku Alanu Rouvu i njegovom egipatskom predradniku Said Ahmed Saidu. Oni su uklonili gips koji je zaklanjao 30 metara vertikalno okno uklesano u krečnjački bedrok, ispunjeno krečnjačkim blokovima i dodatnim gipsom. Tek nakon mesec dana, kada je sve to uklonjeno, bilo je moguće da se arheolozi spuste do dna okna kako bi došli do praga, obeleženog zvaničnim pečatom faraona Kufua (Keopsa), graditelja Velike piramide.

Iako je u steni uklesana kockasta odaja iza praga bila široka samo 4,5 i dugačka samo 2,5 metara, arheolozi su bili “zaslepljeni zlatom” gledajući kroz malu pukotinu na ulazu. Takođe su uspeli da vide da je odaja prepuna predivnih predmeta čiji su natpisi, pročitani pomoću dvogleda, a kasnije i izbliza, otkrili da njihov sadržaj pripada Keopsovoj majci, kraljici Heteferes (oko 2600. pre naše ere). Imajući status kraljice majke, što je u ono vreme značilo da je “prva dama” države, većeg značaja od faraonove žene, kraljica je sigurno bila najvažnija ženska osoba svom sinu Keopsu, budući da je prva grobnica koju je sagradio u Gizi bila namenjena njoj i locirana na najvažnijem mestu sopstvenog groblja.

Njen kraljevski status je sigurno istaknut mnogim spektakularnim predmetima koji su bili postavljeni u njenu grobnicu, od kojih je možda najimpersivnija njena nosiljka od zlata i slonovače, koju joj je poklonio sin. Tu je takođe bio nameštaj iz palate, dizajniran kako su ga arheolozi opisali kao “prenosiva soba koja se može postaviti za samo 15 minuta” i koja je imala oblik pozlaćene nadstrešnice za zavesom i zlatnim krevetom, pozlaćenim stolicama i izuzetnim drvenim kovčezima za skladištenje tkanine, nakita i ostalih dragocenosti.

Arheolozi su takođe otkrili svetlucavi zlatni toaletni set, tačnije činije i šolje za pranje, brijač i štapić za nokte, kao i tegle hidratantnih i mirisnih ulja i njenu živopisnu zelenu šminku za oči, što je najverniji izraz stila u doba piramida.

Drugi kovčeg, od alabastera, otkriven je vremenom u dnu zida grobnice. Unutra su se nalazili unutrašnji organi kraljice uklonjeni tokom procesa mumifikacije. Obično opisani kao najraniji primer eviskeracije kojom su organi odgovorni za početak raspada tela uklonjeni i zasebno sahranjeni, organi Heteferes su i dalje bili u originalnoj tečnosti za prezervaciju, rastvoru natritne soli koju su Egipćani obilato koristili hiljadama godina kasnije za “proizvodnju” najbolje očuvanih kraljevskih mumija tokom dinastije Tutankamona.

Kada je u pitanju mumificirano telo kraljice, Rajzner je mogao samo da gleda u njen sarkofag of alabastera dok se ostatak grobnice polako beležio i raščišćavao. Međutim, 3. marta 1927. godine pred malom i odabranom publikom, on je konačno podigao kameni poklopac, ali je mogao samo kratko da izvesti: “Žalim, ali kraljica Neteferes ne prima goste.” Njen sarkofag je bio potpuno prazan. Pretpostavljajući da je mumija najverovatnije uništena od strane pljačkaša i da niko nije imao petlju da njenom sinu kaže da je ne znajući to sahranio prazan kovčeg, misterija Heteferesine nestale mumije nastavlja da zaokuplja pažnju arheologa i drugih naučnika.

Izvor: nationalgeographic.rs

86 Pregleda