U Moskovskom časopisu Tehnika molodeži svojevremeno je objavljen zanimljiv članak profesora S. Sandersona, Aboridžini morskih dubina, u kome ovaj poznati lovac na misterije navodi nekoliko neverovatnih slučajeva posmatranja NLO-a pod vodom.
Kako su neki istraživači uvereni da se na morskom dnu Bermudskog trougla skriva tajna baza nepoznate intergalakticke civilizacije, čiji pripadnici za istraživačke potrebe, s vremena na vreme, otimaju Zemljane, “usisavaju” avione i odnose brodove, profesor Sanderson navodi nekoliko posmatranja misterioznih letećih objekata viđenih pod morem.
Tajanstvena podmornica
Prvi slučaj registrovan je 1963. godine blizu obala Puerto Rica, upravo u vodama koje pripadaju takozvanom ukletom Bermudskom trouglu.
Vojno pomorske snage Sedinjenih Država su tih dana održavale uobičajene manevre. Zadatak je bio pronalaženje neprijateljske podmornice, a u manevrima su učestvovali vojni avioni UOSP, eskort od pet brodova, podmornice i nekoliko malih izviđačkih aviona. Sve podmornice koje su učestvovale u vojnoj vežbi, kretale su se u režimu “bešumnog kretanja”. A onda se desilo ono što niko nije predvideo…
“Iznenada, u jeku vežbe, kada se najmanje očekivalo desilo se nešto izuzetno”, kaže profesor Sanders, koji je tekst u časopisu “Tehnika molodezi” pisao na osnovu analize dokumenata VMS SAD. “Tehničar hidroakustike na jednom od brodova javio je na brodski most da je jedna od podmornica izašla iz poretka i očigledno je počela da prati neki nepoznati cilj…”
Naravno, tehničar hidroakustike nije znao kakav je to cilj, u prvom trenutku je pomislio da je to “mamac” koji je uvek predviđen u takvim pomorskim manevrima. Ali, raport tehničara je zbunio oficire u komandnom punktu. A imao je i zašto: neidetifikovani ploveći objekat, kojeg je jedna od podmornica počela da prati, prema preciznim elektronskim merenjima, kretao se pod vodom brzinom vecom od – 45 čvorova!
Dežurni oficir je odmah to javio komandantu broda, a taj se hitno povezao sa svoje strane sa štabom na kopnu. Koliko je bilo njegovo zaprepaštenje kada je saznao da svi ostali brodovi, uskakujući preko reda, javljaju na nosač aviona UOSP iste izveštaje. U najmanje 13 dnevnika podmornica, brodova i aviona pojavili su se zapisi o tome da su njihovi hidroakustičari registrovali “nepoznatu superbrzu podmornicu”, koja se pojavljivala i nestajala u vodama Bermudskog trougla.
Brzina – 150 čvorova!
Profesor Sanders navodi da su odgovarajuci raporti o pojavi “uljeza” odmah poslani komandantu Atlantske flote VMS SAD, a gotovo svi oficiri, tehnička lica i drugi učesnici pomorskih manevara posvedočiće, kasnije, u svojim službenim izvešćima da su „svojim očima“ videli zagonetne signale na ekranima. Uz to, svi su odreda jednodusno izjavili da je, sudeći po karakteru registrovanih signala, misteriozni ploveći objekat imao jednu jedinu elisu ili neki sličan uređaj i da se kretao fantastičnom brzinom od – 150 čvorova!
Ruski pisac Solomon Suljman, koji je ovaj zagonetni događaj opisao u svojoj knjizi “NLO iznad SSSR i drugih zemalja”, kaže da se igra “mačke i miša” nastavila i sledećih dana. Četiri dana je tajanstveni objekat izbegavao zamke američkih podmornica i menevrisao u golemom radijusu i za sve vreme avioni VMS SAD pratili su njegovu plovidbu, primajuci njegove signale. Ali, to jos nije sve.
Sudeći prema izveštajima hidroakustičara ovaj je zagonetni objekat uspevao zaroniti na dubinu od 20.000 fita za samo nekoliko minuta. Drugim rečima, manevrisao je u vertikalnoj i horizontalnoj ravni tako, kako to ne može da manevriše nijedna moderna podmornica koju je konstruisao i izgradio čovek!
Onima koji to ne znaju treba kazati da je granica poniranja u to vreme najmodernijih podmornica bila najviše 6000 fita. Čak je i u čuvenom batiskafu “Trieste”, napravljenom specijalno za dubinsko ronjenje, na kome je poznati okeanograf Jacques Piccard 1960. godine postavio rekord u poniranju u Mariansku udubinu na dubinu oko 35.800 fita, bilo potrebno za to 4,5 sati da bi izbegao razaranje. A ovaj neidentifikovani ploveći objekat koji je vršljao u vodama ukletog Bermudskog trougla manevrisao je gotovo od morske površine do dubine od 20.000 fita za svega nekoliko minuta!
Fantastično!
“Drugim rečima”, zaključio je profesor S. Sanders, javno se očitujući o ovom nesvakidašnjem slučaju, “tajanstveni je objekat morao bukvalno da pripada – drugom svetu!”
Beg iz zamke
Američki novinari koji su tih dana pratili pomorske manevre u vodama Bermudskog trougla i koji su saznali za neobičnog “uljeza”, setili su se još jednog sličnog dešavanja, koji se odigrao u januaru 1960. godine.
Posade brodova Argentinske ratne mornarice što su tih dana plovile u zalivu Nuevo, 1300 kilometara južno od Buenos Airesa, primetile su nekoliko misterioznih podmornica. Zapravo, nisu ih videli već su ih registrovali precizni instrumenti na ratnim brodovima. Odmah je dignuta uzbuna i u vode zaliva Nuevo bačene su čelične mreže, koje su se u to vreme koristile u lovu na neprijateljske podmornice. Istodobno, u pomoć su pozvane američke snage i njihovi vojni eksperti. Verovalo se, naime, da se u zamci nalaze – ko drugi – nego sovetske špijunske podmornice.
U uzbudljivi “lov” uključila se i “sedma sila”, tako da je svetska javnost svakodnevno pratila događaje u zalivu Nuevo. Evo kako je o tome izveštavala novinska agencija “Reuters”:
Reuters, 17 januara
“Argentinsko Ministarstvo inostranih poslova predalo je notu ambasadorima 23 zemlje, u kojoj su se postavljala pitanja da li neka od nepoznatih podmornica u živopisnom zalivu Nuevo pripada floti njihovih zemalja. Ministarstvo, takođe, zahteva da se podmornicama, ukoliko pripadaju jednoj od zemalja koje imaju diplomatska predstavništva u Buenos Airesu, odmah naredi da se identifikuju kod argentinskih vojnih vlasti.
Odgovor na ovu notu, koja je upućena 13. januara, do danas je dalo samo 17 zemalja i svi odgovori su negativni…“
Reuters, 18. januara
“Jedan zvanični predstavnik američke ratne mornarice izjavio je da su Sedinjene Države uputile u Argentinu 13 pomorskih eksperata, koji će pomagati u rukovanju specijalnim aparatima što su za ovaj neobični slučaj specijalno dopremljeni iz SAD, a koji ce pomoći da se uspesno identifikuju nepoznate podmornice u zalivu Nuevo…”
Šta se u međuvremenu zbivalo “na terenu”, nije teško naslutiti. Argentinski i američki pomorski vojni eksperti pomogli su da se zatvore svi izlazi ka otvorenom moru. Tajanstvene podmornice (ukoliko se uopšte radilo o podmornicama?!), našle su se u naizgled bezizlaznoj zamci.
Tih su se dana Argentinci pridržavali ratnog “bon-tona”, pa su posade zagonetnih podvodnih plovila pozvali na predaju. Međutim, kako nisu dobili nikakav odgovor u zadanom roku, uputili su upozorenje da ce, ukoliko se odmah ne predaju i ne pojave na površini mora, upotrebiti specijalne dubinske bombe. Zatim je dat signal da se “uljezi” unište. Nekoliko sledećih časova odjekivale su stravične detonacije u zalivu Nuevo. Pa ipak, sve je bilo uzaludno!
Miseriozne podmornice su jednostavno nestale!
Uzaludna potera
Kada su dignute čelicne mreže, argentinski i američki vojni stručnjaci bili su vise nego zbunjeni. Nijedna mreža nije bila probijena. Čak nisu bile ni oštećene.
Specijalni uređaji za otkrivanje podmornica, koji su sa sobom doneli američki mornarički eksperti, registrovali su nestanak “uljeza”, ali gde su i kako nestali, to je zauvek ostala tajna.
Misterija iz argentinskog zaliva Nuevo podsetila je na slične događaje koji su zabeleženii u drugim krajevima sveta.
U septembru 1960. godine, australijski su ratni brodovi u blizini Sydneya, na dubini od 150 metara, registrovali prisustvo nepoznatog plovećeg objekta. Pokušali su da ga zarobe, ali je on, nakon nekoliko dana, jednostavno bestraga nestao!
Gde i kako? To nikada niko nije ustanovio.
U Karipskom se moru, tih dana, nepoznata podmornica poigravala sa brodovima američke ratne flote. „Uljez“ je registrovan na dubini od 180 metara i kada nije odgovorio na zahtev da se identifikujea, bačeno je nekoliko tona razornih dubinskih bombi ali je nepoznato plovilo naprosto nestalo neshvatljivom brzinom!
Meksički su ribari, u to vreme, američkim vojnim vlastima prijavili tri slučaja izletanja nekakvih cigarolikih letelica koje su zračile zelenkastim sjajem i koje su se kretale bešumno. To se dešavalo u vodama Bermudskog trougla i slučajevi su u američkoj štampi dobili zavidan prostor.
A onda se dogodilo ono što je potreslo SAD. U samoj njujorškoj luci sa zagonetnim podvodnim plovilom sudario se tanker “Alkaid”!
Tanker je pretrpio znatna oštećenja, a zagonetni podvodni objekat je nestao – neshvatljivom brzinom!
Pred očima sveta
Ipak, najtragičnija epizoda odigrala se u avgustu 2000. godine u ledenim vodama olujnog Barentsovog mora: gotovo pred očima svetske javnosti, za vreme pomorske vežbe, nenadano je potonula ruska nuklearna podmornica “Kursk”. Dramu neuspešnog spašavanja mornara iz olupine ruske podmornice pratio je celi svet. Nažalost, sve je bilo uzaludno – 118 članova posade okončalo je živote u očaju i agoniji.
I dok je tragedija ruskih mornara sledećih dana dobijala sve manje prostora na naslovnim stranama svetskog novinarstava i neminovno tonula u zaborav, Vojno je tužilaštvo pokrenulo temeljnu istragu, a specijalna komisija sačinjena od najpoznatijih vojnih pomorskih eksperata pokušavala je odgovoriti na jedno jedino pitanje – šta je modernu nuklearnu podmornicu, ponos ruske mornarice, poslalo na dno?!
Na kraju, u javnosti je objavljeno nekoliko mogućih verzija, a jedna je posebno zanimljiva. Lansirao ju je moskovski nedeljnik “Aganjok” u kojem je ugledni ruski publicista Alexandar Nikonov “dokazao” da je “Kursk” žrtva – misterioznog plovećeg objekta, neke vrste morskog letećeg tanjira!
“…Jasno je da se nukelarna podmornica nije sudarila ni sa kakvom podmorskom minom, jer je mina za ovakve podmornice isto što i sačma za slona!…”- napisao je Nikonov. „Isto je tako jasno da se Kursk nije sudario ni sa nekom drugom podmornicom, jer bi onda na dnu bile dve a ne jedna podmornica!…“
Ko je video snimke „mrtve“ nuklearke mora mu biti sasvim jasno, smatra ugledni ruski publicista, da je podmornicu rasporilo nešto daleko ubitačnije i moćnije, najverovatnije misteriozni, neidentifikovani ploveći objekat, plovilo koje ne pripada ni jednoj zemlji našeg planeta.
Dakle, leteći tanjir!
Fantastično!
Ovakve hipoteze za obične smrtnike, priznajem, zvuče krajnje neverovatno. Ali, znanstvenici koji istražuju podmorske fenomene, među njima i veliki broj uglednih i uvaženih okeanografa i vojnih stručnjaka, ne smatraju da je ta tvrdnja – preterivanje.
Naprotiv.
U tajnim dosijeima, u kojima svetske velesile pohranjuju zagonetne pojave i nerešene slučajeve jos uvek se čuva detaljno opisani događaj, koji se odigrao 1963. godine. Tada je nekoliko brodova bilo oštećeno, jer ih je ispod morske površine okrznuo neki neidentifikovani ploveci objekat što je ispod pučine jurio neverovatnom brzinom od 150 čvorova (oko 280 km/h)!
Da bi bilo jasno o kakvoj se brzini radi, recimo da najbrža podmornica ne uspeva premašiti brzinu od 43 čvora na sat!
Brzina zagonetnog plovećeg objekta praćena je i modernim elektronskim uređajima. Došlo se do zaključka da je misteriozno plovilo završilo na dubinama od 20.000 stopa, a poznato je da podmornice uspevaju zaroniti u dubinu od jedva nekih 2000 stopa!
Ruski publicista Alexsandar Nikonov tvrdi da verodostojna svedočanstva o susretima sa tajanstvenim plovilima “koja ne pripadaju ni jednoj zemlji sveta” nisu uopšte retka, ali se o njima jos uvek najčesće ćuti. Rusi, ali i Amerikanci, kaže on, zasigurno poseduju ubedljive zapise i dokumente. U brodskim dnevnicima najmanje 13 američkih ratnih brodova detaljno se spominju “incidenti” sa morskim neidentifikovanim plovećim objektima!