Reinkarnacija je verovanje u ponovno rođenje, koje potiče uz indijske filozofije, religije i tradicije, a rasprostranjeno je i u budizmu. Naučni pogled na svet, bacio je ovo učenje u senku, kao i mnoga druga verovanja koja imaju veze sa onostranim. Međutim, postoje i naučnici kao što je Karl Sejgan (1934 – 1996), američki astronom, kosmolog i astrofizičar, koji su smatrali da reinkarnacija zaslužuje ozbiljnije naučno proučavanje. Verovatno isto važi i za druga polja koja se dodiruju sa onostranim, jer Sejgan nije jedini naučnik koji je smatrao da onostrano treba shvatiti mnogo ozbiljnije od šale. Profesor na Univerzitetu u Virdžiniji, Džim Taker, proučavao je slučajeve reinkarnacije, odnosno sećanja na prošli život. Ono što je interesantno jeste to da su u 100 % slučajeva subjekti bili deca. Uzrast kada počinju da se sećaju prošlih života je, u proseku, oko tri godine, a njihovi opisi i iskustva su neverovatno detaljni i opsežni. Tokom svojih opisa, deca su vrlo emotivna i često se dešavalo da se rasplaču i mole roditelje da ih odvedu tamo gde su nekad živeli, da posete svoju prethodnu familiju.
Sem
Jedno od dece koje je profesor Taker proučavao zove se Sem Tejlor. Njegova sećanja na prošli život počela su kad je imao oko godinu i po dana, a rođen je oko godinu dana nakon što je umro njegov deda, očev otac. Jednog dana, dok mu je otac menjao pelenu rekao mu je – kad sam bio tvojih godina i ja sam tebi menjao pelene. Kasnije je opisao neke detalje iz dedinog života za koje njegovi roditelji tvrde da nikako nije mogao saznati normalnim putem. Na primer, da je dedina sestra bila ubijena, ili da je baba pred kraj dedinog života pasirala mužu hranu u blenderu…
Rajan
Njegova priča je počela kad je imao četiri godine. Dečak je patio od stalnih noćnih mora, koje su njegovim roditeljima zadavale puno briga. Kada je napunio pet godina, jednom prilikom je rekao majci – ja sam nekad bio neko drugi. Pričao je kako je živeo u Holivudu i upoznao zvezde kao što je Rita Hejvort. Pričao je o tome kako je plesao na Brodveju i da je radio u agenciji koja se bavila promenom imena. Čak se setio da je imao ulično ime koje je u sebi imalo reč „rock“. Rajanova majka, Sindi, je primetila da njegove priče prevazilaze dečiju maštu i pokušala da pronađe neke knjige o holivudskim zvezdama. Pokazivala je sinu razne fotografije i on se prepoznao na jednoj od njih. Tada je odlučila da potraži pomoć dr Takera.
Dr Taker je počeo da radi s njim i za samo nekoliko nedelja saznao gomilu detalja od dečaka. Zatim su istraživali identitet čovek sa fotografije i saznali da se čak 55 neverovatnih detalja poklapa s dečakovom pričom. Čovek, kojeg je Rajan prepoznao kao svoju prošlu inkarnaciju, zvao se Marti Martin i pojavio se u sporednoj ulozi u filmu „Night After Night“. Kasnije je postao moćan holivudski agent i zaista je radio u agenciji za promenu imena. Zaista je plesao na Brodveju i putovao u Evropu. Jedno vreme je živeo na Beverli Hilsu, a pre njihovog istraživanja o Martiju Martinu, dečak je pominjao da je živeo na adresi koja je u sebi sadržala deo reči „rox“. Adresa na kojoj je Martin živeo bila je „North Roxbury Drive 855“. Takođe je znao koliko se puta ženio, koliko dece je imao, a setio se i da je imao dve sestre, za koje čak ni Martijeva rođena ćerka nije znala. To su samo neke od čak 55 neverovatnih činjenica iz života Martija Martina, koje je dečak pogodio.
Čenaj
Čenaj Čumajajvong je dečak sa Tajlanda, koji je sa tri godine počeo da se seća svog prošlog života. Rekao je da je bio učitelj po imenu Bua Kai i da je bio ubijen na motoru na putu do škole. Znao je i u kom selu je učitelj živeo i jednom prilikom ubedio baku da ga odvede tamo. Baka je ispričala kako je izgledalo njihovo putovanje. Kada su izašli iz autobusa, dečak je znao put do kuće gde je živeo stariji bračni par, Kaijevi roditelji. Oni su potvrdili da im je sin ubijen na motoru na putu do škole. Kai je bio upucan s leđa u potiljak, gde je imao jednu malu ulaznu ranu, a na prednjoj strani glave bila je veća izlazna rana. Dečak Čanaj je imao manji beleg na potiljku i veći na prednjoj strani glave, od svog rođenja.
Kendra
Devojčica, po imenu Kendra Karter, krenula je na časove plivanja kad je imala četiri godine. Odmah se emotivno vezala za svoju učiteljicu plivanja. Posle nekog vremena počela je da priča majci da je učiteljica imala bebu u stomaku, ali da se razbolela i izbacila je. Kada je majka pitala kako to zna, rekla joj je – ja sam beba koju je izbacila iz stomaka. Majka je kasnije saznala da je Kendrina učiteljica plivanja zaista imala abortus devet godina pre nego što je kendra uopšte rođena. Devojčica je uvek bila srećna kada je bila u blizini svoje učiteljice plivanja, pa je zato počela da provodi više vremena s njom. Međutim, ona se u jednom trenutku posvađala s Kendrinom majkom, pa je prekinula svaki kontakt s njenom porodicom. Kendra je tada prestala da priča i to je trajalo četiri i po meseca. Učiteljica plivanja je obnovila kontakte kada je čula šta se dogodilo i devojčica je ponovo počela da priča.
Džejms
Džejms Lajninger je bio dečak koji je sa svoje četiri godine počeo da priča da je bio pilot čiji avion je oboren iznad Ivo Džime, japanskog ostrva za koje su se Amerikanci borili 1945. Budio se iz sna uz uzvike – gori avion. Dečak je znao detalje o avionima koji su učestvovali u Drugom svetskom ratu, koje nisu znali ni neki poznavaoci. Ispričao je roditeljima da je bio na brodu Natoma i da se u prethodnom životu takođe zvao Džejms. Roditelji su kasnije otkrili da je Natoma bio nosač aviona koji je plovio u Pacifiku i učestvovao u borbama u Drugom svetskom ratu i da je na njemu zaista postojao pilot po imenu Džejms Hjuston, koji je poginuo u borbama iznad Pacifika.