Šta je smrt?

Smrt je poput skidanja tesnih cipela

Čak i kad ste mrtvi, vi i dalje živite. Sa smrću ne prestaje postojanje. To je samo privid. Prolazite kroz vrata smrti živi i nema izmene svesti. Ne idete u stranu zemlju, već u zemlju žive stvarnosti, gde se nastavlja tok rasta.
Život i smrt ne treba posmatrati kao suprotnosti. Bliže je istini govoriti o smrti kao ulaženju nego kao izlaženju. Ono što nude vrata smrti je oživotvorenje izuzetne vitalnosti, jer iz razvodnjene verzije života ulazite u samu stvar, životnost primarne zbilje. Ako smrt zamislimo kao prekrasno, čisto jezero, pitko i osvežavajuće, tada svest izlazeći iz tela, s užitkom zaranja u njega, a zatim jednostavno otpliva dalje. Smrt je samoregulirajuća. Ona je Božanskog porekla. I potpuno je sigurna. Strah od smrti je strah od napuštanja. Kako je u životu tako je i u smrti. Proces smrti uvijek je radostan, kada se prevlada ljudski strah od smrti. Napustimo li strah, smrt postaje najuzbudljivija pustolovina. Ničega se ne treba bojati u svemiru. Ničega.

Kada duše napuste materijalno telo, kao u dubokoj meditaciji, postoji svetlo, osećaj blagostanja, mira i spoznaje da živite u svojoj celovitosti i osobnosti. Niste prestali postojati već ste prešli na razinu intenzivnog postojanja. Važno je ostati vitalno budan u procesu donošenja odluka za vreme završnog čina u fizičkom životu. To je slično uzbuđenju dok se pakuju kovčezi pred dugo očekivan put. Smrt je samo prolaz, vreme oslobođenja. Umiranje se ne razlikuje od življenja. Jednom kad ste ispunjeni osećajem sebe, vi znate da postojite i nakon smrti. Jedno od prvih radosti oslobođenja je obnova slike o sebi, u Jednoti svih stvari, bez da izgubite sebe niti na čas.

Zašto bi iko želeo ostati u telesnoj stvarnosti kada je njegov posao završen i on se približava Svetlu? Razmislite o tome. Nama je to često zagonetno, iako smo i sami bili ljudi i sećamo se straha. Zaista je teško razumeti upornost kojom se vežete na umiruće i već beskorisno obličje kada takva radost i Svetlost čekaju pri izlazu.

Uvek smo tamo da bismo zaželeli dobrodošlicu onima koji izlaze; stoga napuštajte svoja tela raširenih ruku da biste ušli u zagrljaj. Niti jedna duša ne dolazi u primarnu stvarnost bez pratnje. Ako zemaljsku dimenziju napuštate naglo, tako da ne shvaćate svoju stvarnu situaciju, treba vam da ugledate biće koje nalikuje čoveku. Da odmah ugledate duha, ne biste se osećali ugodno. Ima onih koji su se dobrovoljno javili da duši, koja se oslobađa iz tela, pomognu u snalaženju u novom stanju postojanja. Kada se duša snađe, dolaze Vodiči. Prizor ovisi o veri. Može se raditi o osvijetljenom Budi, Kristu ili drugoj svetoj pojavi, ali uvijek će to biti Svetlo. Duša će tada biti odvedena tamo gde treba ići i gde, u najdubljoj razini svoga postojanja, želi ići.

Izvor: https://www.magicus.info/

273 Pregleda