Staroslavenska Boginja-Morana

Morana, Morena

    Morana je bila slovenska boginja zime i smrti. Kao boginja zime ona nikad nije bila omiljena među starim Slovenima što se i može razumeti ako se uzme u obzir podneblje u kome su oni nekad živeli.

Morana je bila duga i hladna zima, zima koja je sa sobom mogla da donese smrt u obliku gladi i neizdržive hladnoće, koja je mogla da bude uzrok bolesti ili pomora stoke. Zbog toga se njen dolazak uvek sa strahom isčekivao, a odlazak burno i radosno slavio. Njena sušta suprotnost je boginja Vesna koju je narod pozdravljao slavljem i klicanjem dok je istovremeno sa radošću ispraćao Moranu-zimu.

Brojni rituali vezani su za ovakvo ispraćanje Morane. Najčešće se pravila lutka koja je predstavljala ovu boginju i koja bi potom bila ritualno uništavana. Lutku napravljenu od slame ili pruća narod bi tako tukao motkama, da bi je potom bacio u vodu ili eventualno spaljivao. U mesecu martu praktikovao se još jedan ritual vezan za Moranu. To su bile takozvane mačkare koje je činila maskirana povorka ljudi  okupljenih sa ciljem da uplaše i oteraju Moranu.

Morana

Da vidimo u kakvom je odnosu bila Morana sa ostalim slovenskim bogovima.

Predanja koja govore o ovim odnosima inače su veoma diskutabilnog porekla i sumnjive autentičnosti. Međutim, za ovu priliku posmatraćemo ih kao relevantne izvore o slovenskoj mitologiji, budući da daju dosta informacija o prirodi Morane.

Prema jednom od ovih predanja, bog Sunca Dažbog otišao je u podzemni svet Nav da traži svoju ženu Zlatu Maju, ali je u Navu sreo Moranu koja ga je zavela. Pošto joj je posle nekog vremena Dažbog dosadio i pošto  je našla drugog ljubavnika – Julu Crnoboga, Morana je rešila da otruje Dažboga. Njega spasava Živa, nakon čega on spaljuje Moranu i proganja je natrag u Nav.

Ova priča savršeno objašnjava proces kretanja Sunca tokom godine, jer Sunce, prema verovanju svih paganskih naroda, zimi boravi u podzemnom svetu, odnosno, slovenskom Navu. Njegova ljubavnica je tada sama zima, koja mu ne dopušta da izađe iz podzemnog sveta dajući mu piće zaborava. Morana ipak ne može doveka produžiti svoju vladavinu jer se na kraju priče Dažbog oslobađa, a ona sama biva uništena.

Prema jednom drugom mitu, Morana je povezana sa bogom Vodenom sa kojim čini jedan htoničan božanski par. Voden, kao Moran, i Morana zajednički dave ljude u svojim mračnim vodama zbog čega su Sloveni pokušavali da ih odobrovolje i umilostive žrtvenim ponudama. Kao vodeno božanstvo Morana se javlja i kao Modruna, veštica koja prema verovanju uralskih Slovena živi u barama. Ona se obično pojavljuje kao stara i ružna baba, ali se onom koji ne pokaže strah pred njom pojavljuje kao mlada i lepa devojka. Reka Morava takođe nosi u sebi ime Morane, a ovo je još jedan argument više u prilog teoriji da se Morana može smatrati vodenim božanstvom, tim pre što je za Slovene voda skrivala u sebi mračne sile i bila povezana sa podzemnim svetom – Navom.

Morana

Morana se opisuje kao tamnokosa žena zatrašujućeg izgleda, a identičan opis vezan je za još jedno biće slične prirode – Kugu. Kuga najverovatnije predstavlja samo jedan aspekt Morane, isto kao što to predstavlja i Mora – ženski demon koji noću napada ljude sedeći im na grudima i uzrokujući im košmarne snove. Veštice su takođe vezane za Moranu kao i ostala demonska bića. Međutim, ne može se reći da je Morana potpuno negativno božanstvo.

Nijedan paganski sistem zapravo nema božanstvo sa takvim odlikama budući da je nerealna podela na savršeno dobro i potpuno zlo došla tek sa hrišćanstvom. U pojavi Morane jednostavnio vidimo kako su naši preci poštovali i ono što im nije donosilo dobro već ih je plašilo i užasavalo.

Vesna Kakaševski

Izvor: Starislaveni.com

156 Pregleda