10 najvećih svetskih misterija univerzuma

Razmislite o sablasnim pojavama i mogli biste pomisliti na duhove, aveti i druge stvari koje nalete noću. Ali zaboravite Edgara Alena Poa, jer jezive priče o neobjašnjivim stvarima ne trebaju biti dalje od vašeg najbližeg udžbenika fizike. Naš svet oblikuju sve vrste nevidljivih sila koje ne razumemo u potpunosti. Pa, pogledajmo neke nerešene misterije koje muče umove fizičara. Od tamne materije do multiverzuma, vreme je da se zarobi u svet u kojem je istina čudnija od fikcije.

1.Tamna materija – paukova mreža

Planete, zvezde, asteroidi, galaksije – stvari koje zapravo možemo videti – čine manje od 5% ukupnog univerzuma. Naučnici misle da je još oko 25% čudna supstanca koja se naziva tamna materija: ne možemo je videti, ne razumemo je, ali smo prilično sigurni da je tamo, jer se sve pomera u gravitacionu melodiju. Naučnici veruju da tamna materija deluje poput paukove mreže koja drži galaksije na okupu. A toliko je puno ovih stvari da savija izgled svemira, tako da kada astronomi posmatraju udaljene galaksije, često izgledaju iskrivljeno. Imamo mnoštvo dokaza da tamna materija postoji, ali što se tiče toga što ostaje, to je misterija. Neki misle da se tamna materija sastoji od neotkrivene čestice ili čestica, drugi veruju da je to neotkriveno svojstvo gravitacije. Kakva god bila istina, tamna materija je prava zagonetka i pokazalo se izuzetno teškom za utvrđivanje.

2. Tamna energija – Poltergeist

Dakle, ako tamna materija čini 25% svemira, a normalna 5%, šta je sa ostalih 70%? Mislimo da je ostatak u potpunosti „mračna energija“, dovoljno moćna da ceo svemir rastrgne. Iako se čini da tamna materija spaja galaksije zajedno, čini se da tamna energija želi da sve razdvoji. Svi znamo da se univerzum širi, ali se širi sve brže nego što bi trebalo da bude, a naučnici smatraju da je krivac tamna energija. Ali odakle dolazi tamna energija? Neki veruju da je proizveden iz sudara između kvantnih čestica, ali niko sa sigurnošću ne zna.

3.Kvantno zapletanje – sablasna akcija

Poznat od sumnjivog Alberta Ajnštajna, nazvanog „sablasna akcija na daljinu“, kvantno zapletanje je fenomen kojim se dve čestice u potpuno različitim delovima univerzuma mogu povezati jedna s drugom, odražavajući ponašanje i stanje svog partnera. Kvantno preplitanje pomalo smeta klasičnoj fizici, jer krši neke temeljne zakone za koje smo ranije smatrali da su nesalomljivi. Da bi se čestice mogle povezati na tako velike razdaljine, one moraju međusobno slati signale koji putuju brže od brzine svetlosti: podvig koji se ranije smatrao nemogućim. Štaviše, na predmete treba uticati samo okolina; ideja da na česticu utiče nešto što se dešava na drugoj strani univerzuma je samo … čudna. Bez obzira na to, studije sugerišu da kvantno preplitanje zaista postoji. I iako ga ne razumemo, i dalje bismo mogli da ga koristimo. Zbog svojih sablasnih karakteristika, zapletanje bi na kraju moglo postati temelj računara i komunikacija sledeće generacije.

4.Antimaterija – Zli blizanci

Zamislite sebe u suprotnoj zemlji. Crno je belo, gore dole i … materija je antimaterija? Zvuči ludo, ali subatomske čestice koje čine sve oko nas – elektrone, protone i neutrone – svi imaju zle blizance. Čestice antimaterije su iste mase kao i normalne čestice, ali suprotnog električnog naboja. I zbog toga, antimaterija briše normalnu materiju kontaktom. Puf! Oboje su uništeni u trenutku. Dakle, antimaterija ima potencijal da nas uništi i sve što volimo. Ali ne boj se! U kosmosu luta vrlo malo antimaterije. Štaviše, antimaterija bi čak mogla da se pokaže korisnom. Kada se antimaterija i materija sretnu i unište, oslobađaju energiju. U PET skeneru se stvaraju anti-elektroni i njihovo uništavanje u telu omogućava lekarima da kreiraju sofisticirane slike. Štaviše, naučnici se nadaju da će jednog dana energiju oslobođenu interakcijama antimaterije i materije iskoristiti za pogon svemirskih letelica. Dakle, možda antimaterija ipak nije baš toliko zla.

5.Fermi paradoks – Mali zeleni ljudi

Univerzum je zaista velik; kao, zaista STVARNO velik. U velikoj šemi stvari, ljudska bića su samo mali prženci. Pa ipak, izgleda da smo trenutno jedini na zabavi. Fermijev paradoks odnosi se na kontradikciju između velike verovatnoće vanzemaljskog života i očiglednog nedostatka dokaza da takav život postoji. Sada smo identifikovali pregršt potencijalno nastanjivih planeta sličnih Zemlji, ali još uvek nismo videli nikakve znake inteligentnog života „tamo negde“. Pa zašto radio tišina? Postoje brojne teorije, počev od mogućnosti da je inteligentan život izuzetno redak ili kratkotrajan, do ideje da vanzemaljske vrste namenski izbegavaju otkrivanje.

6.Crne rupe – masivna čudovišta

Stalna rezansa naučno-fantastičnih trilera, crne rupe su nasilne, krajnje destruktivne i nevidljive. Crne rupe su svemirska područja u kojima je sila gravitacije toliko moćna da se sve oko sebe uvlači. Ni svetlost ne može da pobegne, zbog čega ne možemo da vidimo da se bilo šta od ovoga događa. Stručnjaci misle da bi samo u našoj galaksiji moglo biti do 100 miliona crnih rupa, a ova čudovišta mogu postati milijarde puta masovnija od sunca. Štaviše, u središtu većine galaksija, uključujući i našu, krije se supermasivna crna rupa. Ali ne znamo šta se dešava kada predmeti prođu kroz centar. Mogli bi postati „špagetirani“: razvučeni u dugačke konce materije; mogli bi čak da se pređu prečicom do drugog dela našeg univerzuma. Sablasno.

7.Svemirski urlik – Tihi vrisak

U svemiru niko – niko ne može da vas čuje kako vrištite. Jel tako? Prostor je vakuum, pa ne bi smelo biti buke. Pa ipak … pogađate, postoji. Čitav univerzum je živ od zvuka. A urlik svemira nije samo svakodnevni zvuk; zapravo su to neobični radio signali koje smo otkrili u svemiru. Znate radio talase – koristimo ih za komunikaciju: TV, mobiteli, radio. Pa, čini se da ih je svemir prepun, ispuštajući zvuk koji je dovoljno glasan da uguši druge signale – što je prava smetnja za naučnike koji pokušavaju da istražuju kosmos. Pa otkud rika? Neki misle da je to zaostalo zračenje ranih zvezda, drugi veruju da se radi o gasovima koji se kovitlaju oko jata galaksija ili pak o samim galaksijama. Ali za sada, svemir koji buči ostaje još jedna nerešena (i bučna) misterija.

8.Kosmički zraci – sablasni posetioci

Prostor može biti intenzivno mesto. Ali mi smo ovde potpuno zaštićeni, zar ne? Hm … o tome … Kosmički zraci su čestice visoke energije koje dolaze iz svemira i redovno bombarduju Zemlju. Generalno, ove čestice su potpuno bezopasne – naša atmosfera nas ljubazno štiti. Ali postoje izuzeci. Gore u stratosferi, kosmički zraci mogu uticati i na ljude i na elektroniku. Astronauti i posada aviona izloženi su višim nivoima zračenja od prosečne osobe zbog prisustva kosmičkih zraka – iako još uvek nedovoljno da bi predstavljali veliki rizik. Ali elektronika je ovde stvarna potencijalna žrtva. Veoma retko, čestica kosmičkih zraka sa dovoljno energije može direktno da uđe u elektronski sistem, uzrokujući ozbiljnu štetu. Čestice visoke energije mogu poremetiti elektronske podatke, što dovodi do pada sistema. A u sve digitalnijem svetu to nije dobra vest. Tek počinjemo da učimo o potencijalnom uticaju koji bi kosmički zraci mogli imati, a trka je u traženju rešenja.

9.Multiverse – Doppelganger

Mislite da se osećate malo? Pa, evo: čovečanstvo je samo sitna mrlja na planeti, unutar galaksije, koja sama čini samo mali, beskonačno mali delić univerzuma. U stvari, univerzum je tako prostran, istražili smo mnogo manje od 0,1% njega. Pa ipak, sasvim je moguće da je naš univerzum samo jedan od mnogih drugih. Teorija multiverzuma sugeriše da kosmos sadrži više univerzuma. Zaista, neki naučnici veruju da postoji beskrajan broj univerzuma; što znači beskrajan broj civilizacija, istorija i naših verzija. Međutim, teorija multiverzuma je i dalje veoma kontroverzna i verovatno je da nećemo uskoro napraviti dijagram paralelnih univerzuma.

10.Velika kriza – Kraj sveta kakav poznajemo?

Svim dobrim stvarima mora doći kraj, čak i samom univerzumu. ‘Ali kako’ pitate? Pa, tamo ima puno ideja koje zapanjuju. U prošlosti, ukusno nazvano „Big Crunch“ sugeriše scenario u kojem se širenje svemira – koje traje od Velikog praska – sužava i umesto toga ustupa mesto sili gravitacije. Kao rezultat toga, sve – planete, galaksije, jata – je sabrano u jednu gustu tačku mase, sve dok se sve ne izbriše. Ne brinite se previše: ovo je još mnogo milijardi godina. Ovih dana Veliko krčenje nikako nije jedina teorija o našoj neizbežnoj smrti. Ostale ideje uključuju „Veliko zamrzavanje“, „Veliki odskok“ i „Veliki rastresanje“. Budite sigurni, čak i ako ne znamo kako se svemir završava, znamo da će to biti prilično velik događaj.

Vekovima su ljudska bića gledala prema zvezdama i razmišljala o univerzumu i našem mestu u njemu. Od zore vremena, uvek smo želeli da istražujemo i razumemo svet, a opet, toliko misterija i dalje ostaje. Ali usred svih dugotrajnih neizvesnosti, jedno je sigurno: svemir je toliko čudniji i složeniji nego što smo ikada mogli zamisliti.

773 Pregleda