Ispijanje pića iz roga je tradicija koja se uglavnom vezuje za Vikinge, međutim malo poznata činjenica je da su prvi primeri ove prakse zabeleženi čak 1.000 godina pre nego što su se pojavili ratnici sa severa.
Poznat kao keres ili riton u staroj Grčkoj, rog za piće je korišćen u mnogim kulturama Starog veka. Od Skita, preko Grka i Vikinga, do današnjih Gruzijaca ljudi su koristili rog da bi iz njega pili omiljena pića u raznim prilikama.
Arheološka iskopavanja su potvrdila kako su najraniji primerci zaista pravljeni od rogova bika ili ovnova, ali da su se materijali koji su korišćeni za izradu recipijenta tokom vekova razlikovali. Takođe, razlike su uočene i u dizajnu, ali i u samoj nameni predmeta.
Prvi tragovi upotrebe
Pisani izvori i arheološka iskopavanja su potvrdila kako su među prvima rogove koza, ovnova i bikova za piće koristili Tračani i Skiti. Pa tako grčki istoričar Ksenofont navodi da je trački vođa Seut oko četvrtog veka p.n.e. koristio rog koji se smatrao delom svakodnevnog života među pripadnicima njegovog naroda.
“Seut je naredio Ksenofontu da uđe, sa bilo kojom dvojicom koje je mogao da povede sa sobom. Čim su ušli unutra, prvo su se pozdravili i pili vino uzdravlje na tračanski način iz rogova”, napisao je Ksenofont u svom delu “Anabaza”.
Arheološka iskopavanja su potvrdila kako su rogovi za piće pronađeni i u skitskim grobovima koji datiraju još iz sedmog veka p.n.e, a da je posle dva veka ovaj narod zajedno sa svojim ratnicima zakopavao posude ukrašene plemenitim metalima.
Takođe, potvrđeno je da su Rimljani počeli da koriste sopstvenu verziju roga za piće otprilike u isto vreme. Umesto životinjskih rogova ili metalnih posuda ukrašenih izrezbarenim glavama životinja koje su Grci preferirali, Rimljani su svoju verziju pravili od ukrasnog stakla.
Iz roga je pio i Tor
Vikinzi nisu bili jedini narod koji je koristio rog za piće, ali danas je njihova verzija najpoznatija. Možda deo zasluga treba pripisati činjenici da je on često spominjan u nordijskoj mitologiji. A kako se u jednom od mitoloških knjiga iz 13. veka navodi, Tor je pio iz roga koji je bio ispunjenim vodom iz svih mora na Zemlji nakon što ga je jotnar po imenu Utgarda-Loki izazvao.
“Tada se Tor razbesneo, približio je rog ustima i pio koliko je mogao, a kada je pogledao u njega, njegov sadržaj se zaista vidno smanjio, ali je odložio rog iz kog više nije hteo da pije”, navodi legenda.
Sledećeg jutra, kada mu se Utgarda-Loki obratio, rekao mu je sledeće: “Kada si pio iz roga, i mislio da se malo smanjio, to je zaista bilo veliko čudo, koje nisam smatrao mogućim. Jedan kraj roga stajao je u moru, ali ti to nisi video. Kada odeš na obalu mora okrićeš koliko je more potonulo i to se sada zove oseka”.
Drugim rečima, prema navedenoj legendi kada Tor pije iz roga za piće nastaje oseka. Mnogi istraživači smatraju da nije bilo neuobičajeno da Vikinzi iz njega piju medovinu i pivo. Štaviše, ovi rogovi su često bili isklesani raznim ukrasima i runama i prenosili se sa kolena na koleno.
Jedna od nordijskih legendi opisuje da pri ulasku u Valhalu ratnike rogom za piće pozdravljaju Valkire, pre nego što ih odvedu u Odinovu dvoranu, gde su pili, gostili se i borili do smrti – samo da bi vaskrsli i sve to uradili opet tokom sledeće noći.
Njegova upotreba u moderno doba
Njegove prve tragove i u izvorima ali i na arheološkim lokalitetima naučnici su našli u antici, ali njegova upotreba je našla svoju primenu i u 19. i u 20. veku. Kada je raskošno posuđe od slonovače, zlata i porcelana počelo da se proizvodi u Austriji i Nemačkoj.
Danas, mnogi narodi u zemljama kao što je npr. Gruzija, koriste posude zvane khantsi prilikom nazdravljanja. Smatra se da rog koze ili ovna ukrašen srebrnim dodacima i lancem koji se koristi tokom svečane večere po imenu supra ima direktno poreklo koje se može povezati sa “antičkim rogovima”.
Bogata istorija ove posude, prema mišljenju stručnjaka je jasan dokaz njegove raznovrsne primene i uloge koji je igrao tokom vekova. Ali i dokaz o tome na koji način je ova posuda evoluirala, pa se može naći i u tradicionalnim kulturama čak i danas.
Izvor: nationalgeographic.rs