Magija, čarolija ili čarobnjaštvo su reči grčkog porekla, koje su se vezivale za verovanja ljudi u pojave kada smrtnici mogu kontrolisati natprirodne sile za postizanje čuda, najčešće lečenje. Verovanje u magiju i magijska svojstva nekih predmeta poteklo je iz Mesopotamije, da bi se danas pod tim pojmom razlikovale dve magijske veštine: bela i crna magija.
Belom magijom se, navodno, pomoću dobrih duhova mogu otkloniti bolesti, urok ili kletva. Belom magijom možete prizvati sreću, ljubav i novac, dok njenim antipodom – crnom magijom – prizivate zle duhove, kletvu i nesreću. U popularna paganska/politeistička verovanja spadaju i astrologija, tarot i numerologija, a na prostorima naše zemlje, Balkana ali i Evrope hara jedna mnogo zanimljivija, a po nekima i najopasnija Vlaška magija – kojom barataju domaće, vlaške vračare.
Ko su Vlasi i odakle potiče vlaška magija?
Vlasi su autohtono stanovništvo na prostoru istočne Srbije, koje naseljava prostor između Morave, Timoka i Dunava i podeljeni su na četiri grupe: Carani, Bufani, Munćani i Ungurjani. Vlasi pripadaju pravoslavnoj veroispovesti, ali su se u njihovom verskom i obrednom životu do danas zadržali mnogi prehrišćanski, indoevropski i paleobalkanski elementi. Najraniji pomeni Vlaha potiču iz pera grčkih istoričara, i zanimljivo je da se oni nikada međusobno nisu nazivali Vlasima, već su koristili neku varijantu “Romana”. Vlasi su potomci Ilira koji su prostor Srbije naseljavali još u kameno doba. Siguran izvor za sam naziv “Vlah” nije poznat, ali se pretpostavlja da su Ostrogoti ili Vizigoti starosedeoce Balkana u periodu od 200. do 500. godine naše ere nazivali “Welsch” – što je značilo Rimljanin, a ne stočar, kao što se prvobitno mislilo! Kasnije su Sloveni preuzeli taj naziv.
Najpoznatiji kulturološki oblik po kom su Vlasi poznati je bajanje i vračanje, a vlaška magija je zbog toga na lošem glasu i izaziva animozitet i strah. Sve vlaške bajalice se izvode na vlaškom jeziku, koji je nekodifikovan, a u celoj kulturi preovladava kult magije koja je podređena kultu mrtvih – osobenost koja podseća na kulturu mnogih, drevnih civilizacija.
Vlaška magija kao način života Vlaha
Američki mediji svojevremeno su se upustili u proučavanje onoga što sami nazivaju “Woodoo magijom istočne Srbije” i mračni turizam u Srbiji. Epicentar vlaške magije nalazi se u Kučevu, gde čak 70% stanovništva ima vlaške ili rumunske korene. Ta tradicija sadrži elemente paganističkih praksi (poput poštovanja sila i zakonitosti prirode) no isto tako uključuje i hrišćansku tj. pravoslavnu kulturu. Sve ono u šta Vlasi veruju ima, na neki način, magijski karakter. Bajanje je sastavni deo čaranja. Kao što se čini ne mogu izvesti bez bajanja, tako se ni bajanje ne izvodi bez čini (čaranja). Vlaške bajalice izvode mahom žene, vlaške vračare, i mogu se razvrstati na one koje se sprovode radi zdravlja, uspeha, ljubavi, skidanja čini i uroka. Reč gatanje potiče od sankritske (staroindijske) reči „gad“ (gadami), što znači govoriti.
Vlaška magija počiva na kultu mrtvih
Vlaška religija se smatra jednom od najstarijih na evropskom tlu, jer spada u red animatističko-fatalističkih religija sa kultom mrtvih koji povezuje sva delovanja. Polazno mesto je empirijska predstava o tome šta se događa sa čovekom nakon smrti, odnosno uverenje da čovekov duh nastavlja da živi nakon odvajanja od ovozemaljskog, materijalnog tela – animističko verovanje.
Animatističke sadržaje u religiji kod Srba imamo u nejasnim tragovima, kao u pričama o vampiru – nečistom duhu koji zaposeda telo pokojnika. Hajde da se pozabavimo malo odnosom animističkog i animatističkog koncepta kod Vlaha.
Vrste smrti i kult posmrtne sveće u Vlaškoj magiji
U kultu mrtvih vlaška magija razlikuje dve vrste smrti: муарћа ку рîнд i муарћа фара рîнд, ili regularna smrt, od starosti – sa svećom u ruci (kada čovek umire kod kuće, spreman i kod kuće) i мурит îн његура – neregularnu smrt, bez spremne sveće. Neregularno umiranje Vlasi zovu i umiranje bez sveće (а мурит îн његура, u prevodu – smrt u mraku). Upaljena sveća je najznačajniji rekvizit koji čovek nosi na onaj svet, njegovo lično svetlo, iz čega se, “onaj svet” tumači kao mračan i nespristupačan u jednom delu (za koji je pokojniku potrebno svetlo) i drugi deo koji je rajski, tj. svetao. Ovaj koncept “tamnog vilajeta” pripada animatizmu. Umrli bez sveće se u raj obično prevode pomoću crnog petla ili crne kokoške, ukoliko je potrebno upokojiti žensku osobu. Živina se namenjuje do 40 dana, u ranim jutarnjim časovima, a preuzima je neko izvan pokojnikove kuće – žena za ženu, muškarac za muškarca, i potrebno je da budu sličnih godina, i to uz reči:
“Da predaš (tome i tome), da ga ima da mu svetli i da mu peva, da ga prati svuda kuda on bude išao.”
Petao se čuva obično do godinu dana, a ručak od njega se namenjuje pokojniku, za čiju je dušu poklonjen.
Vlaška magija i važnost sveća za obrede sahranjivanja
Samrtna sveća se kao najbitnija priprema još za života pokojnika, od najboljeg voska, a njena dužina zavisi od mera samrtnika. Uzima se dužina od pupka do temena (jer se smatra da u tom delu stanuje duša), a ta dužina je korisna jer sveća treba da potraje sedam narednih godina, kada se pali tokom svake naredne, posmrtne, ceremonije.
Pravi se kao pletenica, od devet sveća spletenih u parove od po tri komada. Trokraka sveća (sa uskom drškom i tri duge “grane”) ili Rajska sveća, se daje pokojniku neposredno pre ukopa, i sa njom se sahranjuje. Ne pali se i ne ljubi jer pripada lično pokojniku. On sa njom otvara svih devet vrata raja. Sve sveće se izrađuju tokom posebnih obreda.
-Rajska sveća izrađena na rakljama drveta (sastavljena od 44 sveće, bogato ukrašena i u formi trougla)
-Rajska sveća na dasci (praksa koja lagano izumire)
-Rajska sveća na krstu (sada već deo profane tradicije)
Obred Marturija – vlaška magija i nebeska tela
Istraživanja su pokazala da u obredima vezanim za kult mrtvih vlaške vračare značajnu ulogu poklanjaju solarnim, lunarnim i astralnim telima. Građa za ovo istraživanje je najbolje očuvana u “obredu unutar obreda”, koji se naziva Marturija. Marturija je običajna celina koja se sastoji od pomane, puštanja vode, namenjivanja odeće i izvodi se prilikom ceremonije kojom živi žele da pošalju nešto svojim umrlima. Marturijom se otvara prostor između živih i mrtvih. Ceo obred se odvija pod vedrim nebom, na travi, dok se hrana ili odeća okreće ka izlazećem suncu – ka istoku. Time se Sunce, Mesec i ostale zvezde pozivaju za svedoke.
U centralnom središtu je uverenje Vlaha da su Sunce i Mesec (Luna) brat i sestra, i da se Sunčev incestuozni nasrtaj na Lunu završio njenim skakanjem u more, što ih je zauvek razdvojilo.
Vlaška magija i proricanje sudbine
Za proricanje sudbine vlaška magija kombinuje tradicionalni, slovenski šamanizam i običaje u hrišćanstvu. Uzak prostor između alegorije, simbolike i stvarnosti, ljude sa problemima lako uveri u istinitost izrečenog, naročito kada zbog težih problema subjekt postane otvoren za sugestiju.
Za mistične susrete su najpogodniji zabačeni predeli, a u neke od najpopularnijih predmeta za gatanje spada i hrana:
-Kafa (gledanje u soc posle ispijanja kafe je najpopularniji vid proricanja)
-Pasulj
-Kukuruz
-Dlan
Vlaške vračare nastoje da uvedu svog klijenta u vlastiti svet, pogađanjem dosadašnjeg života. Vračara se tom prilikom služi uobičajenim tehnikama generalizacije romantičnih, porodičnih i poslovnih odnosa. Zavisno od težine problema osobe koja misli da joj je potrebna vlaška magija, osoba biva izmanipulisana i kao hipnozom uvučen u celu priču.
Fatalizam vlaške magije – predodređena ljudska sudbina
Demon sudbine određuje čovekov put odmah na rođenju, pa mu to i zapiše u konđeju – debelu knjigu. Vlaška magija život i sudbinu posmatra vrlo fatalistički. Za samu sudbinu razlikuje se nekoliko izraza: fata (lat. sudbina), skrisa (lat. pisati, zapis), ursa (urok, uricanje), suđina i daćina (suđeno i dato, određeno).
Crna vlaška magija i kako skinuti vlašku magiju?
Praktičari crne magije u Vlaškoj često se koriste otrovima napravljenim od biljaka, za nanošenje štete ljudima ili životinjama. Rituali pravljenja magičnih predmeta, otrova ili bacanja vradžbina obično se obavljaju noću, neretko pod okriljem lokalnog groblja ili ostacima napuštenih crkava, manastira i drugih usamljenih mesta.
Krv i prinos žrtve predstavljaju važan deo obredne prakse u crnoj magiji, a pri tome se koriste i relikvije koje se povezuju sa negativnim, zlim silama kao što su: crne sveće, lobanje oceubica ili drugih, teških, “zločina pred Bogom”, krila šišmiša, noktiju zločinca i sl.
Simptomi vlaške magije
Kada je u pitanju vlaška magija simptomi su u mnogo slučajeva vrlo očigledni (iznurenost, nemoć i spletovi nesrećnih okolnosti) ali samo skidanje vlaške crne magije nije isto kao uobičajeno skidanje vlaške magije. To obavljaju isključivo vlaške vračare “sa stažom”, a ne priučeni vračevi. Tada se obično ispisuju i govore vlaške bajalice protiv uroka, na predmetu koji treba da štiti od budućih magičnih napada.
Vlaška magija i demoni kojima ona služi
Mitologija Vlaha je zanimljiva koliko i grčka, iako je neki smatraju bogatijom i živopisnijom zbog činjenice da su mitovi i legende sazdani od životinja, biljaka, prirodnih pojava, pa tek onda od ljudi. Neka vlaška božanstva stalno su prisutna u životu Vlaha i smatra se da utiču na ljudsku sudbinu. Za druga natprirodna bića se veruje da se pojavljuju povremeno, pred neke praznike, na mlad ili pun mesec.
Ursiratore– tri milosrdne vile suđaje
Starija sestra suđaja je prelja koja od srebrnkastih niti prede vlakna dugog ili kratkog života, odmah po rođenju deteta. Srednja sestra slaže predivo kako je zamišljeno a najmlađa ga preseče makazama, i tako odredi životni vek. Domaćinstva u istočnoj Srbiji to i danas poštuju, držeći upaljena svetla i na stolu kolače i vino u prva tri dana novorođenčetovog života. Danas se u vlaškim krajevima ponude za sve tri suđaje daju u jednoj posudi.
Vesele vile Vlve i ljute Aljilje
Vlve su vitke i visoke vile obučene u duge bele, ponekad zelene haljine. Okićene su cvetnim vencem, kreću se u grupi i svakoga ko ih vidi omađijaju igrom i pesmom, ali su poznate i po tome što dobro skidaju sve čini i otklanjaju svaku bolest. Vlve, kako kažu stare vlaške vračare, spadaju u demone bliske čoveku, mada poneki etnolozi u svojim istraživanjima mešaju vlve, milosnice pa čak i šumsku majku. Po verovanju naroda iz okoline Bora, Donjeg Milanovca i Negotina – između njih psotoje očigledne razlike. Vlve ne čine zlo ljudima, osim jednog izuzetka – kako obožavaju bukove šume, vrbu i jasen užasno ih naljuti kada neko povredi drvo ili ga poseče.
Zloslutne babice – težak izazov za vlaške vračare
Zloslutna babica može priteći novorođenčetu samo ukoliko ga Suđenice nisu još posetile i odredile mu subdinu. Bebina odeća se suši samo danju ili u zatvorenom prostoru, a za zaštitu se bebi vezuje crveni končić oko ruke koji pruža otpor zlu. Zaboravljeni su, međutm, običajni obredi skrivanja deteta provlačenjem ispod drške kotla ili veriga. Time se pred babicom stvara lažno uverenje da je dete otišlo na drugi svet. Ovo varanje demona, međutim, može, da ima kobne posledice, jer među višim silama može da se shvati i kao ritual sa stvarnom namerom. Zbog toga se čak i najveštije vlaške vračare suzdržavaju da ga izvode. Jedini koji se do danas nije očuvao u pozitivnom svetlu jeste ritual sa kravajčićima. U današnje vreme vračare preporučuju svakoj porodilji da zaborave na stari običaj primanja hlepčića (kravaja). Kroz njega je, kažu one, moguće da zlo učini čak i jedna priučena vračarka. Dovoljno je da se okruni koja mrva pri unošenju hlepšića u kuću novorođenčeta, i da se to kasnije odrazi na detetovom telu ili životu.
Velika majka – vlaška magija posvećena Mumi Paduri
Hijerarhijska podela u vlaškom demonskom svetu je zadržala matrijarhat u kom vlad< Muma Paduri, ili Velika majka. Ona oličava izuzetnu dobrotu i neizmerno zlo zajedno. Muma Paduri obožava žene, štiti ih po svaku cenu, a često je spremna da napakosti muškarcu koji na bilo koj način kinji njen voljeni pol. Muma Paduri je i sama čisto oličenje ženstvenosti. „Muma Paduri je kraljica noći. Ima dugu kosu, nokte, i velike grudi. Hoda naga naokolo i opseda uglavnom mlade i loše momke. Ljuta je i opasna, ali će tebe, ako je prizoveš, uvek štititi. I kad budeš trudna i kada se porodiš čuvaće i tebe i tvoju bebu. Ona uvek pomaže ženama.“ Najbliži saradnik Muma Paduri je Vodeni duh. Posebno leti, njih dvoje zajedno igraju i pevaju, a kada se opiju vrelim letnjim noćima, među smrtnicima čak biraju sebi ljubavnike i grupno orgijaju. Po predanju Muma Paduri je imala muža Padurioul i ćerku Fata Paduri.
Zmeu – gospodar vatre
Vatrom vlada Zmaj ili Zmeu. On je pola životinja a pola čovek, sa sposobnošću transformacije, koji leteći para vazduh i oko sebe baca varnice. On je magijska ptica, koja spava u planinama i šupljim bukvama.
Muronj – biće zalutalo između dva sveta
Muronj je vampir, čovek koji posle smrti nije našao mir zbog zla koje je činio, i zato oseća neodoljivu potrebu da deluje u materijalnom svetu. To uznemirava njegove bližnje, pa su vlaški običaji prepuni rituala kojima im se ukazuje pomoć da se oslobode greha što su počinili za života, da vrate svoje dugove i umire svoju nemirnu dušu.
Talasoni – posebna, dobroćudna, vrsta vampira
Talasoni su demoni nastali od ljudi koji su živi zazidani u neku građevinu. Po priči Vlaha, ranije je to bila dobrovoljna žrtva. Stari ljudi, kada bi videli da smrt neumitno dolazi po njih, sami su terali svoje potomke da grade kuće u koje bi ih žive zazidali. Ubrzo posle toga čovek umire a njegova duša ne odlazi na onaj svet u klasičnom smislu, već ostaje večno bdijući nad građevinom, štiteći nju i sve one koji u njoj žive od zla.
Avanture sa opasnim travama
Vlaško vračanje sa travkama i korenjem je veoma često. Ono mora biti ubrano i iskopano u određeno doba dana i godine, uz poseban ritual – identičan jednom ritualu koji su koristili stari Rimljani. Znanja o bilju se prenose na potomke, a travke koje se koriste služile su različitim namenama. Kukurek se koristio za obred pročišćenja, beli luk štiti od demona i donosi duhovni mir, zdravlje i sreću a bosiljak i suncokret koristi ljubavna vlaška magija.
Vlaška magija za ljubav – ljubavne bajalice vlaške magije
Kada je u pitanju vlaška magija za ljubav bajalice su kod Vlaha najrazvijenije, najbrojnije i, kaže se da od vlaške magije za ljubav nema delotvornije. Najrasprostranjeniji rekvizit u ovim ritualima je katanac – simbol nečega što se može zaključati i otključati, zarobiti i osloboditi. Iza katanca njega slede med, kao bezopasno sredstvo koje lepi, užarci koji u magiji simbolišu ono što pali i bosiljak i tamjan koji svojim aromatičnim mirisima osvajaju. Da bi vlaška ljubavna magija bila što delotvornija, crveni ili beli konac, so, šećer, krv i voda se donose iz kuće i obavezni su za indentifikaciju ličnosti. Upotreba ostalih predmeta i dodataka u magiji i zavise od pojedinačnog problema.
Daščica sa kućnog praga se koristi u razotkrivanju prevara, nož ako se radi o skidanju uroka, pramen kose ako postoji obostrano interesovanje, a vlaška ljubavna magija na daljinu najbolje funkcioniše preko dela odeće nekoga ko je daleko. Vlaška magija za dobijanje novca izvodi se samo pomoću vlaške bajalice za novac.
Vezivanje muške moći – vlaška crna magija za ljubav
Veliki broj muškaraca zaista misli da njihova polna snaga zavisi od ćudljivosti žena (posesivnost, ljubomora ili osveta). Simptomi impotencije po kazivanju naroda su vezanost muškarca da ne može da bude ni sa jednom ženom ili da ne može bude sa određenim ženama. Sem polne nemoći muškarac se oseća loše, napuštaju ga snaga i volja. Najjače dejstvo među rekvizitima za izazivanje impotencije imaju predmeti uzeti sa pokojnika. To su maramica na kojoj se sakupljala pljuvačka iz usta umrlog u periodu između smrti i ukopa, prsten sa njegove ruke, igla i konac. Bitni brojevi za vlaške bajalice su trojka, simbol seksa, sedmica, broj ljubavi, i devetka, kontakt sa višim zlim silama. Od boja se koriste crna, koja upija, i crvena, koja ograničava upad pozitivne i negativne energije. Izbegavaju samo zelenu boju koja oslobađa. Kada je u pitanju magija Vlaška oblast je poznata po velikom broju praktikanata okultnog. Pritom, mnogi vlašku magiju smatraju odgovornom za svoje nedaće, bežeći od sopstvene odgovornosti ili postupaka. Ipak, vlaška magija predstavlja zanimljiv fenomen koji se održao tokom vekova i postao simbol dve države. Vlaška magija spada u jedno od najegzotičnijih i najintrigantnijih pitanja kulturnog nasleđa Istočne Srbije. Vazda izopšteno, skriveno i nevidljivo za uticaj drugih kultura, prepušteno sopstvenim razvojnim potencijalima, ovo područje predstavljalo je idealnu sredinu za očuvanje paganskih običaja.